Backlot Firefly Studija, koji je dizajnirao naš poznati scenograf Miljen Kreka Kljaković, prvobitno je izgrađen kao autentična rekonstrukcija grada Niša iz perioda Drugog svetskog rata. Ovaj spoj elemenata južnoevropskog i urbanog ambijenta obuhvata celovito gradsko okruženje sa trgovima, radnjama, kapijama, dvorištima i ulicama različitih širina, uz prepoznatljiv orijentalni karakter enterijera, dekoracije i zanatske izrade. Zgrade dosežu visinu do 12 metara, a mnoge poseduju kompletno opremljene enterijere, što omogućava snimanje i spolja i iznutra bez potrebe za dodatnim lokacijama. Ono što ovaj set izdvaja jeste njegova sposobnost da funkcioniše kao zaokružena urbana celina, sa realističnim rasporedom ulica i arhitekturom koja omogućava nesmetano kretanje kamere kroz sve uglove prostora.

Tokom godina, PFI Studiji su razvijali dodatne eksterne setove koji danas funkcionišu kao više zasebnih scenografskih celina. Jedan od njih je srednjovekovno utvrđenje sa trgom, stambenim objektima, ulicama, kapijama, radnjama, krčmama i kućama različitih socijalnih slojeva, koje predstavlja fleksibilnu osnovu za različite istorijske produkcije. Drugi set oživljava stari Beograd i može da posluži kao scenografija za gradove centralne i istočne Evrope iz ranog XX veka. Centralni i najveći set skup je fragmentisanih arhitektonskih celina inspirisanih različitim evropskim i američkim lokacijama, uključujući i zgradu gradske uprave koja podseća na San Francisko, kao i ulice koje mogu da predstavljaju Veneciju ili Monte Karlo.

Oba backlota nude i dodatne elemente koji pružaju puno produkcijskih mogućnosti. Firefly Studio raspolaže bazenima i prostorom za dalje širenje setova, što ga čini pogodnim za akcione scene i rad sa specijalnim efektima. Sa druge strane, PFI Studiji povezuju svoje eksterne setove sa velikim studijskim prostorom i pratećom infrastrukturom, omogućavajući nesmetan prelazak između enterijera i eksterijera u okviru istog produkcijskog dana.

Dodatno, Vision Team studio raspolaže konstrukcijom za green screen na otvorenom površine preko 1.000m2, koji pruža dodatne mogućnosti za virtuelnu produkciju i kompleksne vizuelne efekte u spoljnim uslovima.

U praksi, ova kombinacija autentičnog srpskog graditeljstva i fleksibilnosti za fiktivne prostore omogućava produkcijama da pokriju veliki vremenski i vizuelni raspon, i pruža priliku za dalje prilagođavanje i digitalne ekstenzije. Brojni međunarodni filmski, televizijski i reklamni projekti već su koristili ove prostore, uključujući The Outpost, The Librarians: The Next Chapter, Robin Hood i The Ark, snimane u PFI Studijima. U Firefly Studiju, projekti poput Saints (Martin Scorsese) i Konstantinovo raskršće oslanjali su se na postojeće ambijente, što dodatno potvrđuje poziciju Srbije kao konkurentne i produkciono spremne destinacije.

The post Trajna scenografija studija u Srbiji appeared first on Film in Serbia.

3 X predstavnika filmskih i TV produkcija

2 X predstavnika reklamnih TV produkcija

1 X predstavnik opreme za iznajmljivanje

1 X predstavnik postprodukcije

1 X predstavnik samostalnih umetnika/ostali članovi

Upravni odbor za 2018/2019. je:

Dragan Đurković (Vision Team),  predsednik upravnog odbora

Alek Conić (Clockwork Film Production),  potpredsednik upravnog odbora

Marko Jocić (Viktorija Film)

Barbara Sandić-Štetić (PFI Studios)

Miloš Đukelić (Red Production)

Vuk Marjanović (Cyber Few Good Men)

Goran Đikić (Media Plus)

Ivan Pribićević (Digitalkraft)

Nemanja Mihajlović (hotel Crowne Plaza)

The post Upravni odbor appeared first on Film in Serbia.

Serija „Sablja“ ostvarila je veliki međunarodni uspeh i nedavno je nagrađena na TV festivalu u Šangaju, što je značajan uspeh ne samo za autorski tim već i za pozicioniranje domaće produkcije na globalnom tržištu. Kako je tekla strategija međunarodne distribucije serije i koliko je taj segment bio uključen već u fazi razvoja projekta?
Veliki je uspeh i za domaću produkciju to što je „Sablja“ prva serija sa Balkana koja je ušla u nominaciju za najbolju stranu seriju na Šangajskom TV festivalu, a potom i dobila nagradu, nastavljajući niz nakon prethodnih laureata poput Babylon Berlin, Game of Thrones, Breaking Bad i drugih globalno priznatih naslova. Naš cilj je od početka bio da projekat pozicioniramo kao high-end dramu zasnovanu na stvarnim događajima, sa jasnom žanrovskom i tržišnom definicijom, u užem smislu unutar žanra true crime. Mnoge ključne pregovore, poput onih sa Beta Filmom i Arte/ZDF-om, naša produkcija This and That Productions je započela još u fazi razvoja i oni su se kasnije i realizovali. Strategiju distribucije gradili smo paralelno sa razvojem scenarija i vizuelnog stila serije, vodeći računa da svi kreativni, pravni i tehnički parametri budu usklađeni sa zahtevima međunarodnih tržišta. Upravo ta rana integracija distribucije u razvoj omogućila je da „Sablja“ bude spremna za globalno tržište bez kompromisa, što je najpre potvrđeno u Kanu na Canneseries festivalu gde je serija dobila nagradu za najbolji glumački ansambl, a na kraju i krunisano nagradom u Šangaju.

Koliko je zahtevno izbalansirati lokalnu autentičnost i teme sa univerzalnošću narativa kada imate ambiciju da projekat, poput „Sablje“, komunicira sa međunarodnim tržištima i festivalskim krugovima?
To je jedan od najzahtevnijih, ali i najvažnijih zadataka. Naša polazna tačka je uvek da lokalna autentičnost mora ostati netaknuta, to je ono što priču čini jedinstvenom i razlikuje je od stotina drugih projekata na tržištu. U „Sablji“ to znači verno predstavljanje političkog i društvenog konteksta Srbije devedesetih i dvehiljaditih, jezika i mentaliteta, ali na način koji je razumljiv publici širom sveta. Paralelno radimo na tome da narativ počiva na univerzalnim temama: moć i odgovornost, lična etika i kolektivni interes, odnos pojedinca i sistema. Takvi konflikti su univerzalno prepoznatljivi, bilo da gledalac dolazi iz Evrope, Azije ili Amerike.

Operativno, scenarijima pristupamo tako da istovremeno neguju lokalnu specifičnost i proveravaju univerzalnu razumljivost priče. Gradimo likove i situacije duboko ukorenjene u naš kontekst, ali pritom neprekidno testiramo da li narativ funkcioniše i kada se posmatra bez tog predznanja. Dodatno, angažujemo međunarodne konsultante koji rade za velike svetske platforme i aktivno učestvujemo u relevantnim radionicama i programima širom Evrope, kako bismo osigurali da poruka i emocija dopiru i do publike izvan regiona. Na taj način serija ostaje dosledna svom poreklu, a istovremeno dovoljno univerzalna da komunicira na globalnom nivou.

Distribucija serije „Nečista krv“ na Netflix-u predstavlja važan presedan za domaće projekte. Možete li podeliti konkretne uvide iz tog procesa – od pregovora, pravnih i tehničkih zahteva platforme, do plasmana i učinaka koje je taj korak imao za tim i produkciju?

Na Netflixu je distribuiran film „Nečista krv – Greh predaka“, što je bio prvi put da je projekat na srpskom jeziku postavljen na ovoj platformi. Posebno smo ponosni na činjenicu da je tada prvi put uveden i podžanr „Serbian“, čime je naš film ušao u istoriju distribucije na globalnom nivou.

Proces je bio kompleksan i zahtevao je detaljnu pripremu u više aspekata. Pregovori su se fokusirali na precizno definisanje prava, ekskluziviteta, trajanja licenci i teritorijalnog obuhvata, uz neophodno usklađivanje sa postojećim ugovorima i emitovanjima. Pravna procedura podrazumevala je potpuni chain-of-title i licenciranje muzike, dok su tehnički standardi bili strogo propisani, od isporuke u IMF formatu, različitih audio konfiguracija, preko kompleta titlova i grafičkih rešenja za globalnu distribuciju, do kontrolisanog kvaliteta slike i zvuka po najvišim parametrima.

Veliki izazov bio je i u oblasti metapodataka i marketinga: Netflix traži precizno strukturirane logline-ove, sinopsise i vizuelne materijale prilagođene različitim tržištima, što direktno utiče na algoritamsku vidljivost naslova. Učinak je bio višestruk, osim globalne dostupnosti, film je dobio ogromnu medijsku pažnju, otvorio vrata i za druge projekte sa našeg jezika i doprineo jačanju reputacije domaće produkcije kao pouzdanog partnera u međunarodnoj saradnji.

Rad na projektu „Omnivore“ za Apple TV+ vas je pozicionirao unutar produkcijskih tokova najvišeg međunarodnog standarda. Kako izgleda saradnja sa Apple-ovim timovima i šta su ključne razlike u organizaciji produkcije, kreativnom pristupu i postprodukciji u odnosu na ono što je standardno kod nas?
Saradnja sa Apple TV+ timovima predstavlja iskustvo koje vas uvodi u potpuno drugačiji, visoko strukturisan sistem produkcije. Svaki segment procesa, od pripreme do završne postprodukcije, funkcioniše kroz precizno definisane protokole, sa jasnim procedurama, rokovima i odgovornostima. Timovi su znatno veći nego kod naših projekata i svaka faza rada obuhvata brojne specijalizovane odeljke. Produkcija podrazumeva veliku administraciju i striktno praćenje brojnih protokola, najviše u pravnom segmentu, gde je akcenat na ugovorima, pravima i zaštiti materijala.

U poređenju sa domaćom praksom, gde se često oslanjamo na agilnost i improvizaciju u rešavanju problema, Appleov model donosi maksimalnu sledljivost i preciznost. Ta predvidivost otvara prostor za više fokusa na kreativne odluke, jer se produkcija oslobađa „gašenja požara“ i ad hoc rešenja. Za nas je to iskustvo bilo dragoceno ne samo kao uvid u visoke standarde globalne industrije, već i kao podsticaj da unapredimo sopstvene interne procese i podignemo ih na nivo koji omogućava ravnopravnu saradnju sa najvećim svetskim partnerima.

Posebno zadovoljstvo za nas kao produkciju bilo je to što smo kroz ovaj projekat na Apple TV+ mogli da predstavimo deo Srbije i srpske kulture publici širom sveta. Umesto da Beograd ponovo „glumi“ neki drugi grad, prikazali smo jug Srbije u njegovoj punoj autentičnosti – u svakodnevnom životu i radu, u tradiciji proizvodnje i kroz detalje poput čuvenih ljutih paprika koje su postale svojevrsni simbol tog kraja. Na taj način publika je imala priliku da upozna jednu posebnu i živopisnu dimenziju naše zemlje, što smatramo značajnim iskorakom i za domaću produkciju i za kulturni identitet koji želimo da predstavimo svetu.

U kontekstu rastuće međunarodne potražnje za regionalnim pričama i lokacijama, kako vidite ulogu Srbije kao produkcione baze – ne samo u smislu servisa, već i kao izvora sadržaja i talenata?
Srbija se već dokazala kao pouzdana i konkurentna servisna baza: imamo iskusne timove, raznovrsne lokacije i dobro razvijenu infrastrukturu. Međutim, sledeći korak je da se profilišemo i kao izvor originalnih priča i talenata. To znači da ne treba da budemo samo destinacija gde strani projekti dolaze da snimaju, već i mesto odakle dolaze autentične ideje i sadržaji koji imaju globalni potencijal.

Naš fokus je da razvijamo projekte koji su ukorenjeni u lokalni kontekst, ali dovoljno univerzalni da komuniciraju sa međunarodnom publikom. To podrazumeva ulaganje u scenarističke timove, razvoj showrunner modela i kontinuirano obrazovanje kroz međunarodne radionice i programe. Paralelno, važno je jačati domaće postprodukcione kapacitete sa sertifikatima priznatim na svetskom nivou, kao i graditi IP ekosistem koji jasno reguliše autorska prava, rimejk i format prava.

Uloga Srbije nije samo da bude set ili pozadina, već da postane ravnopravni učesnik u kreiranju globalnih narativa. Verujem da upravo kombinacija bogate lokalne kulture, talenata i sve razvijenijih produkcionih standarda daje mogućnost da Srbija u narednim godinama postane i servisni centar i izvor inspiracije za međunarodnu industriju.

Koliko su domaće produkcione kuće spremne da odgovore na zahteve globalnih striming servisa – i u pogledu razvoja projekta, i u pogledu produkcionih i tehničkih standarda? Šta su po vašem mišljenju prioriteti za dalji razvoj industrije u Srbiji?
Domaće produkcione kuće su pokazale da mogu da odgovore na veoma visoke produkcione i tehničke zahteve globalnih partnera. Naš sektor ima značajnu prednost u agilnosti i efikasnosti, a kvalitet produkcionih timova i postprodukcijskih kapaciteta je u poslednjih nekoliko godina podignut na nivo koji omogućava realizaciju i najzahtevnijih projekata. Međutim, ono što i dalje nedostaje jeste sistemska podrška razvoju projekata. Streameri očekuju detaljno razrađene biblije, writers’ room procese i proof-of-concept materijale kao standard, dok su kod nas takvi alati još uvek izuzetak.

Drugi izazov je standardizacija tehničkog pipeline-a: od dnevnih materijala do finalne isporuke, uključujući različite verzije titlova, prilagođavanje sadržaja za pristupačnost i stroge QC procedure. Podjednako važan segment su pravna i finansijska usklađivanja: međunarodni partneri traže jasne i transparentne ugovore, kao i predvidive planove finansiranja i recoupmenta.

Prioritet za dalji razvoj industrije u Srbiji vidim u tri pravca. Prvi je ulaganje u razvoj serijskih projekata i scenarističke timove koji mogu da kreiraju sadržaj globalnog dometa. Drugi je jačanje postprodukcijskih centara i sticanje međunarodnih sertifikata koji potvrđuju tehničku pouzdanost i kvalitet. Treći je obrazovanje i obuka mladih talenata kroz programe u saradnji sa međunarodnim strimerima i studijima. Time bismo domaćim produkcijama omogućili da ne budu samo partneri u servisima, već i ravnopravni kreatori originalnog sadržaja na globalnom nivou.

U poslednjih nekoliko godina, filmski podsticaji koje nudi Srbija odigrali su ključnu ulogu u privlačenju stranih produkcija. Kako ocenjujete efikasnost postojećeg modela insentiva iz perspektive dugoročnih koprodukcija i serijskih formata, i koje biste eventualne izmene ili unapređenja videli kao strateški korisne za dalji razvoj tržišta?
Model podsticaja u Srbiji pokazao se kao izuzetno efikasan i konkurentan, jer je privukao ne samo velike međunarodne produkcije već i značajan broj domaćih filmova i serija. Njegova predvidivost i stabilnost donedavno su davali producentima sigurnost da planiraju projekte različitih formata i obima, a nama kao domaćim producentima taj mehanizam je bio razlog za ponos, jer je snažno doprineo jačanju industrije i povećanju međunarodne vidljivosti naših sadržaja.

Međutim, nedavna izmena uredbe kojom domaći investitori više nisu prihvatljivi korisnici predstavlja značajan izazov. Ovakva odluka stavlja domaće producente i investitore u neravnopravan položaj i direktno utiče na smanjenje potencijala o kojima sam govorila u prethodnim odgovorima. Dodatnu zabrinutost izaziva i način na koji je promena uvedena, u toku godine i bez prethodne konsultacije sa strukom, što unosi dozu neizvesnosti i može narušiti poverenje međunarodnih partnera.

Verujem da bi stabilnost i kontinuitet sistema podsticaja najbolje bili osigurani ako bi on bio regulisan zakonom, a ne uredbom, kako bi se izbegle iznenadne i parcijalne izmene. Takođe, ključno je da institucije uspostave dvosmernu komunikaciju sa strukom i predstavnicima udruženja, jer su upravo oni prvi na koje svaka promena neposredno utiče. Takav pristup bi obezbedio ne samo sigurnost za domaće i strane partnere, već i održivi razvoj celokupne audiovizuelne industrije u Srbiji.

Važno je podsetiti i na ekonomske benefite koje sistem podsticaja donosi zemlji u celini. Dobro je poznato da se za svaki uložen evro kroz podsticaje višestruko vraća u budžet države i lokalnu ekonomiju – kroz zapošljavanje, poreze, razvoj infrastrukture i promociju zemlje. Upravo zato je stabilnost ovog modela od strateškog značaja, jer se njegov efekat meri ne samo u kulturnom,već i u jasnom ekonomskom doprinosu.

The post Izazovi i potencijali srpske produkcije u eri globalnih strimera – intervju sa Snežanom Van Houwelingen appeared first on Film in Serbia.

Kada se javila potreba za ovim zanimanjem u Srbiji?

Zanemarljivo mali broj glumaca iz našeg regiona je imao priliku da sarađuje sa koordinatorima intimnosti u filmskoj produkciji pre 2020. Potreba se javila onog trenutka kad su glumci mlađe generacije spoznali da je sve neuporedivo lakše, spontanije, bezbednije, pa čak i brže, ukoliko se simuliranoj intimnosti pristupi kao umetničkom proizvodu koji može (a zapravo i treba) da bude rezultat slobodne razmene, igre i jasnog sporazuma između režije, filmskog partnera i nekoga ko je zadužen za to da se lična intima svih uključenih drži po strani, onoliko koliko im je to potrebno.

Možete li da nam ukratko opišete zaduženja koordinatora za intimnost na setu? Da li je bilo interesovanja od strane filmskih profesionalaca da prođu kroz vašu obuku?

Zaduženje koordinatora intimnosti na filmskom setu je, pre svega, da obezbedi siguran i poverljiv prostor za rad, u kojem su poštovanje i uzajamno poverenje među svim učesnicima prioritet. Ova uloga obuhvata rad na scenama koje uključuju intimnost – bilo da je reč o fizičkoj bliskosti, poljupcima, seksualnim odnosima ili drugim emotivno osetljivim situacijama. Koordinator pruža podršku glumcima i produkciji, definišući jasne granice koje ne samo da štite sve učesnike, već i podstiču kreativnost i slobodu u radu. Sve veći interes filmskih profesionalaca za ovu profesiju svedoči o potrebi da se koordinacija intimnosti trajno integriše u filmsku industriju.

Prva generacija koordinatora intimnosti sastoji se od psihologa sa izraženom kreativnom sklonošću, čija stručnost u prevenciji mentalnog zdravlja i razumevanju granica omogućava da se ovaj proces odvija na najvišem etičkom nivou. Iako je ova pionirska grupa uključivala uglavnom psihologe, očekuje se da će obuka u budućnosti biti otvorena i za stručnjake iz drugih profesija, čime će se osigurati širi spektar znanja i iskustava u ovoj važnoj oblasti filmske produkcije

Kako vidite uticaj prve generacije polaznika obuke za koordinatora intimnosti do sada? Koliko često su vas produkcije zvale za savete i asistenciju na snimanjima?

Najveći uticaj ostvarila je koleginica koja je kvalifikovana za dve oblasti, glumu i psihologiju. Razlog može biti u kontaktima koje poseduje, poverenju kolega prema njoj budući da je u potpunosti upoznata sa pozicijom glumca. Verujem da u ovom trenutku to dosta podstiče otvorenost, slobodu u izražavanju, kako skepticizma tako i zainteresovanosti za ono što bi konkretno mogao predstavljati njen doprinos u njihovom radu. 

U ovoj fazi najviše kontakata se ostvaruje sa filmskim festivalima i stručnim organizacijama u okviru kojih se tek predstavljala profesija, kako velikim festivalima poput SFF, tako i sa onima specijalizovanim za teme seksualnosti na filmu, poput Cherry Pop festivala iz Zagreba.

Nedavno su dva polaznika vaše obuke bila angažovana kao koordinatori intimnosti na snimanju reklame za Libresse, koje je servisirala domaća produkcijska kuća Emote Production. Kako je tekao proces priprema za ovaj projekat?

Proces pripreme za snimanje reklame Libress “It’s never just a period” zahtevao je pažljivo planiranje zbog osetljivosti i specifičnosti scena. Započeto je analizom sve dostupne dokumentacije i scenarija, kako bi se precizno definisali svi tehnički aspekti snimanja. Nakon toga, kroz detaljne dogovore sa produkcijom, rediteljem i kostimografima, postavljen je jasni pristup svakoj sceni, s posebnim naglaskom na zaštitu svih učesnika, uključujući bebe i maloletnike, u scenama koje su nosile intimnu prirodu.

Saradnja sa kostimografskim timom bila je od ključnog značaja, jer je pravilna upotreba kostima omogućila realističan prikaz scena uz maksimalnu sigurnost. Kao koordinator intimnosti, moj zadatak bio je da postavim jasne granice za sve glumce, omogućavajući im da se osećaju sigurno tokom celog procesa. Takođe, bilo je neophodno da se svi pridržavaju dogovorenih smernica, kako bi se postigla savršena ravnoteža između umetničke vizije reditelja i zaštite privatnosti i integriteta glumaca.

Da li u procesu priprema više pažnje posvećujete radu sa glumcima ili sa rediteljima i producentima? Kako su ostali članovi ekipe reagovali na njihovo prisustvo? 

U procesu pripreme, pažljivo balansiramo rad sa glumcima, rediteljem i producentima, jer je saradnja sa svakim segmentom tima ključna za uspeh projekta. Svaki korak u našem radu usmeren je ka tome da stvorimo atmosferu poverenja i poštovanja, gde su granice jasno definisane, a kreativna sloboda maksimalno ojačana.

Kada je reč o saradnji sa ostatkom tima, za većinu je ovo bilo prvi put da se susreću sa koordinatorom intimnosti na setu, što je prirodno donelo izvesnu dozu skepticizma. Međutim, ubrzo su shvatili benefite našeg prisustva – kako za glumce, tako i za ceo produkcijski tim. Na kraju, svi su uvideli da je ova uloga ključna za stvaranje harmoničnog radnog okruženja i postizanje vrhunske izvedbe, bez ugrožavanja umetničke vizije.

Vas posao se ne odnosi samo na scene intimnosti izmedju odraslih glumaca. Imali ste iskustva i u scenama koje zahtevaju rad sa decom ili statistima sa zadatkom?

Jedno od najzanimljivijih iskustava sa snimanja dogodilo se kada smo na setu imali majku sa šestomesečnom bebom. Tokom snimanja, beba je trebalo da bude dojena u kadru, što je svakako dodalo element nepredvidivosti celokupnom procesu. Razumevanje da takve situacije mogu biti izazovne, posebno zbog potrebe za prilagođenjem i fleksibilnošću, bilo je ključno.

Kada sam razgovarala s majkom i ponudila joj podršku, naglasivši da može pratiti samo bebine potrebe i da će snimanje teći u skladu s tim, primetila sam kako se njena napetost  transformiše u zahvalnost. Ova podrška omogućila je majci da se oslobodi stresa i fokusira na svoj zadatak, čime je snimanje postalo mnogo lakše i učinkovitije. Zahvaljujući ovom pristupu, snimanje je prošlo glatko i u predviđenom vremenskom okviru, što je još jednom potvrdilo značaj pružanja podrške i razumevanja u nezavidnim situacijama na setu.

Imali ste priliku da radite sa stranim predavačima i upoznate se sa praksama van Srbije. Kakav je status ove pozicije u inostranstvu? Koje elemente njihovog iskustva ste mogli da direktno koristite kao inspiraciju i direktno primenite u osmišljavanju obuke za koordinatore intimnosti?

Tokom naše obuke, kao i prilikom gostovanja na ovogodišnjem Sarajevskom filmskom festivalu, upoznali smo neke od najistaknutijih koordinatora intimnosti iz Amerike i Evrope. Govorili su o dobrom prihvatanju ove profesije, što se najbolje vidi po ugovornoj obavezi o angažovanju koordinatora na projektima kod kojih za to postoji potencijal. Zapravo, sami koordinatori sve češće učestvuju na projektima od njihove rane faze, upravo kako bi dali svoj sud o mogućim rizicima i merama predostrožnosti. Ono što je za nas iz njihovog iskustva bilo najinspirativnije, upravo je to što su se složili da im je rad na svakom projektu bio drugačiji. Isticali su kako im je, prilikom obuke, profesija delovala znatno sistematičnije nego što ona to u praksi jeste, i kako treba biti spreman za primenu različitih pristupa. To je upravo aspekt na kojem smo najviše radili, pronalazeći načine primene psiholoških znanja u vrlo specifičnom kontekstu. To podrazumeva dobru, a često i brzu procenu glumaca i njihovog odnosa prema onome što se od njih traži, kao i usklađivanje toga sa rediteljevom vizijom i ostalim članovima ekipe koji u sceni učestvuju.

Protekli period je bio intenzivan za vas. Kakvi su planovi za dalje?

Za početak kroz formiranje programa i angažovanje kompetentnih predavača da bi se u Srbiji izvela obuka prema kompetencijama i protokolu ustanovljenim od SAG-AFTRA (Screen Actors Guild and the American Federation of Television and Radio Artists), a samim  tim omogućila internacionalna prepoznatljivost i neophodne kvalifikacije i za  stručni kadar iz zemlje i regiona.  Takođe, u začetku je samostalan rad udruženja koordinatora za intimnost Srbije i saradnja sa pravnicima u definisanju i uspostavljanju zakonskog okvira, opštih standarda i stručno-pravnih akata kojima će  biti regulisan rad koordinatora intimnosti i postavljena opšta pravila postupanja filmske produkcije prilikom snimanja intimnih scena.

The post Sigurnost i kreativnost: Uloga koordinatora intimnosti na filmskom setu appeared first on Film in Serbia.

Šta je trenutno najaktuelniji projekat na kome ste radili?

Tranzicija na egzekuciju celih projekata se desila prilično organski s obzirom na naše afinitete i želju za napretkom studija. Ponosni smo da možemo pokriti aspekat filma, gejm trejlera, kao i advertajzinga a opet i da zadržimo izradu aseta na visokom nivou kao što je to bilo na početku studija. Evolucija nikada ne prestaje. Nedavno smo završili kratkometražni film za G.R.R. Martina, poznatog po seriji Game of Thrones, koji bi trebalo da izađe tokom sledeće godine. Pored toga, ukazala nam se prilika da radimo i na kampanjama za neke premium brendove poput Estee Lauder, što je bio zabavan iskorak u beauty industriju. To nam je otvorilo vrata ka kampanji na kojoj sad radimo za L’Oreal Maybelline. Definitivno bismo istakli i kampanju za Vodafone Germany na kojoj smo radili zajedno sa partnerima iz Nemačke.
Ono na šta smo posebno ponosni je što trenutno za jednu aplikaciju radimo ceo creative work. Dakle sve od početka – scenario, kopi, dizajn, animaciju, što definitivno govori o tome koliki smo put prešli od studija koji je počeo samo sa asetima.

Koji su projekti u iščekivanju i šta je zanimljivo u vezi njih što je DAT otvorilo ka nekim novim kreativnim izazovima?

Svedoci smo velike krize u kreativnoj industriji, neko je oseća manje a neko više, ali retko ko je nije osetio, pitanje je ko priznaje javno a ko ne. To nas dovodi do pitanja kako da navigiramo kroz trenutnu situaciju, a trenutno naš odgovor je u potrazi za novim kontaktima i svežim projektima. Deo tog iskoraka čine i prisustvo na festivalima i događajima bitnim za industriju. U martu smo imali sjajnu priliku da se povežemo sa dizajn zajednicom i učestvujemo na festivalu OFFF u Barseloni, a trenutno su planirana putovanja na događaje u Švajcarsku i Saudijsku Arabiju u oktobru.

Novi trendovi u advertajzingu sa kojima ste imali iskustva na drugim tržištima su animacije u realnim okruženjima (fake CG) ili 3D bilbordi. Misliš li da su studiji sa iskustvom kao tvoj u mogućnosti da ovakve projekte ponude lokalnom tržištu? Da li je njihova pristupačnost stvar kreativne odluke, cene ili tehničkog znanja? Kako DAT radi sa klijentima na isporučivanju takvih rešenja?

Trendovi dolaze i odlaze, a jedan od njih prisutan je prethodne 2 godine, pa i ove, a to su tzv. Fake/Virtual OOH videi i 3D bilbordi. Obe tehnike često mogu biti deo iste kampanje. Zanimljivo je da su nama ovi upiti stizali i za tržište Vijetnama čak, a ne samo sa zapadnoevropskih. Međutim, kao i većina stvari u domaćem advertajzingu, ili kasnimo ili nikada ne dobacimo do nekih stvari. Malo tržište, mala konkurencija, pa možda i zato nema potreba za radikalnijom inovacijom u tom polju. Sa druge strane, kreativno gledano kod nas ima prostora za primenu ovih stvari. Neke fake OOH kampanje i postoje, ali mislimo da dosta publike može da se angažuje i kroz 3D bilborde. Ne moraju to biti skupi ogromni ekrani u dve ose (ćoškasti). I na običnom, malo boljem bilbordu može se kreativno rešiti situacija za lažnu dodatnu dimenziju. Siguran sam da bi publika pozitivno reagovala na takve digitalne sadržaje kod nas. Od zanimljivijih projekata radili smo 3D bilbord emitovan na Piccadilly Square u Londonu, jednom od najprometnijih i najatraktivnijih lokacija. Nedavno je krenula i fake OOH za svetsko prvenstvo u e-sportovima u Rijadu, koje se održava ove godine. Eto, brendovi srpski – zovite nas.:)

DAT je bio deo programa CGAccelerator, koji je imao za cilj da kreativnim studijima ponudi biznis veštine kojima će unaprediti svoj način rada ali i pomoći im da postanu konkurentniji na evropskom i svetskom tržištu. Šta je bilo najkorisnije što ste naučili na tom programu, šta ste uspeli da primenite i na koji način se to odrazilo na saradnju sa klijentima i projekte koje radite?

Jump Start Accelerator je stvarno super stvar! Jako mi je bilo teško da nađem nešto što su biznis konsultacije za kreativnu industriju, ali ovo je bilo baš to. Stvari koje smo implementirali u naše poslovanje su prevashodno Terms&Conditions. Tu smo zaštitili sebe od nekih nevoljenih scenarija i olakšali stvari koje imaju uticaj na finansije studija. Ostaje još mnogo toga da se implementira, ali ono što je najbitnije, ideja je tu, raste i razvija se i to je proces koji se nikada ne završava. Ono čemu se nadam da ćemo adresirati u bliskoj budućnosti su bolje pozicioniranje DAT-a i jasnija komunikacija i veće prisustvo na društvenim mrežama. Tako da će svi moći da uživaju u novitetima iz naše “krojačnice”.

The post Od aseta do advertajzinga: Kako je DAT Studio doprineo revoluciji kreativnih kampanja appeared first on Film in Serbia.

Koje aspekte produkcije filma smatrate posebno uspešnim?

DK Tim: Srpska škola slikarstva neguje i stvara izuzetne slikare, za razliku od umetničkih programa u drugim evropskim zemljama koji stavljaju veći akcenat na modernu tehnologiju. Prilika da slikari napreduju u ovakvom projektu, prevazilazeći tržišne izazove, donosi ogromnu radost. A činjenica da smo obezbedili rana partnerstva i producirali film koji obuhvata 200.000 sati slikanja i 40.000 ulja na platnu svedoči o uspehu našeg tima.

Možete li detaljnije da objasnite saradnju između filmskih stvaralaca i slikara i kako su njihovi individualni stilovi integrisani u ukupni vizuelni narativ?

DK Tim: Produkcija „Seljana“ počela je snimanjem kompletnog materijala sa glumcima, koji je u potpunosti montiran pre nego što je isporučen slikarima. Supervizori slikanja kreirali su takozvane ključne kadrove za najznačajnije snimke. Slikari širom studija u Poljskoj, Litvaniji, Srbiji i Ukrajini pridržavali su se stila unutar unapred podešenog ključnog kadra. Ovo je ilustrovalo glavni izazov, a to je harmonizacija slikarske tehnike zasnovane na akademskom realizmu. Finalna verzija filma na kraju je dobijena spajanjem složenih emocionalnih i mentalnih stanja likova od strane više umetnika.

Stvaranje igranog filma koji se u potpunosti sastoji od slikanih kadrova je nesumnjivo ogroman poduhvat za svaki studio. Koje su bile neke od najznačajnijih odluka koje ste doneli tokom produkcije, kako tehnički tako i umetnički?

DK tim: Ovo je bio monumentalni zadatak. Pretprodukcija je podrazumevala konkurs, u saradnji sa srpskim umetničkim fakultetima, koji je rezultirao odabirom 25 slikara od 300 prijava. Sledeće tri godine zahtevale su vešt nadzor i sinhronizaciju. Poljskom produkcijskom timu smo na dnevnom nivou isporučivali značajnu količinu slikanih kadrova. Kao rezultat toga, vođe timova i slikari morali su marljivo da sarađuju, da komuniciraju sa mnogo materijala i primenjuju komentare i traže izmene. Rad bez pouzdane tehničke strukture bio bi nemoguć. Svaki od slikara radio je u posebnoj radnoj stanici za animaciju slikanja koja sadrži opremu za projekciju slike uživo i slikanje uljanim bojama. Povrh toga, Digitalkraft je osmislio i proizveo izgled seta (okruženja) filma, koristeći Unreal Engine, pošto su glumci prvobitno snimani na zelenom ekranu.

Osnovna umetnička vrednost „Seljana“ je u tome što odražava stilove i u književnosti i u slikarstvu tog doba. Pretpostavlja se da je tome doprineo kulturni pejzaž svih koprodukcijskih zemalja (Poljske, Litvanije, Ukrajine, Srbije) svojim umetničkim nasleđem. Koji su bili ključni tematski elementi koji su vas kao producente približili konačnom bioskopskom narativu?

DK Tim: Film je okupio slovenske zemlje, obeležene dubokim osećanjem tradicije u seoskom životu i umetničkim prikazima kulturnog nasleđa i zajedničkim impulsima u ovom delu Evrope. Realizam je u ovim zemljama prikazivao često težak položaj ljudi na selu u suživotu sa prirodom. Poljski slikari su crpeli inspiraciju od u njihovoj sredini vrlo uticajnih umetnika kao što su Jozef Marian Chelmonski, Leon Jan Wyczołkowski i Jan Stanisławski, dok su srpski slikari nalazili reference u delima Uroša Predića, Paje Jovanovića, Milana Popovića i Miloša Tenkovića. Ovi različiti uticaji su se spojili kako bi oblikovali bioskopski narativ ukorenjen u zajedničkim motivima i kulturnom bogatstvu.

Da li se osećate ohrabrenim da u budućnosti preuzimate više dugometražnih projekata?

DK tim: Pre i tokom rada na „Seljanima“, Digitalkraft se odvažio da sa postprodukcije slike, napravi sledeći korak koji podrazumeva razvoj i produkciju animiranih, igranih i dokumentarnih filmova. Koproducirali smo dugometražni igrani film „Odjednom“ Melise Onel, koji je debitovao na filmskom festivalu u Tokiju (2022). U fazi dodatnog finansiranja je dugometražni igrani igrani film „Kćerka“ Vladimira Blaževskog, dok je kratki igrani film „Maroko“ Staše Bajac u fazi postprodukcije. Dobili smo podršku Filmskog centra Srbije za svaki projekat na kome smo do sada radili i svakako nas to inspiriše da nastavimo sa dugometražnim produkcijskim radom.

Da li biste se složili da postoji tematski okvir koji povezuje junakinju vaše produkcije Jagnu i Barbie, posebno uzimajući  u obzir da se pojavljuju na bioskopskom platnu iste godine?

Od Barbinog predstavljanja bilo je dosta polemike o njoj, i to je jedan od najzamršenijih kulturnih fenomena, a za Jagnu možemo reći da je ona neka vrsta slovenske Barbike u toj raznolikosti interpretacija. Ukratko, verujemo da su Jagna i Barbi više kao refleksije nas samih u određenim istorijskim kontekstima.

The post Digitalkraft: Spoj novih tehnologija i tradicionalne umetnosti oživeli su „Seljane“ na velikom platnu appeared first on Film in Serbia.

Kako biste opisale sve ono čime se bavi tim Slavic Artists-a?

Slavic Artists agencija se 2020. godine pojavila kao jedna potpuno nova priča u domaćoj filmskoj industriji. Svesni da je postojanje agencije i zastupanja u inostranstvu nešto bez čega filmski radnici ne posluju, nastala je ideja za pokretanje takvog biznisa i u Srbiji, a sve u cilju poboljšanja uslova rada u okviru domaće filmske industrije i promocije naših glumaca na stranom tržištu. Na čelu našeg tima su agentice, koje uz pomoć i podršku kolega iz pravnog i računovodstvenog tima, a u tandemu sa klijentima pomeraju granice od početka osnivanja Slavic-a. Pored glumaca, bez čijeg poverenja sada ne bismo pričali na ovu temu, Slavic Artists Menagement kao prva lokalna i nezavisna agencija u Srbiji zastupa i reditelje, scenariste i mlade glumačke nade. Podržavajući razvoj i afirmaciju talenata na lokalnim i međunarodnim projektima, Slavic nastoji da obezbedi kvalitetnu i raznovrsnu platformu koja osigurava vidljivost izvođača i autora, sa ciljem da stvara i pronalazi poslovne prilike za klijente.

Kako izgleda posao agenta na našem tržištu?   

Posao agenta podrazumeva veštinu dobre komunikacije i pregovaranja, poznavanje samog procesa rada unutar industrije, ali i podršku pri razvoju karijere izvođača i autora. Pregovori koji vode do osiguravanja odgovarajućih uslova za rad na projektu, praćenje klijenata kroz ceo proces od početka do poslednje klape, briga o uspešnom ispunjavanju ugovornih obaveza kako od strane produkcije, tako i samog klijenta, samo su neki od naših svakodnevnih poslova. Agentura se ogleda i u kontinuiranoj komunikaciji sa kasting direktorima, produkcijskim kućama i rediteljima, kao i u praćenju domaćeg i internacionalnog filmskog tržišta. Na kraju, možemo reći da je najveći deo odgovornosti koju naš posao donosi upravo implementacija ove profesije u domaću filmsku industriju, ali i predstavljanje domaćih umetnika kao pravi izbor onoga što nedostaje stranom tržištu. 

Ko sve može da bude deo baze Slavic Artists-a?

Slavic Artists Management zastupa pre svega afirmisane filmske radnike, ali i one koji su na početku tog puta. Prijem novih klijenata i širenje Slavic Artists platforme predstavlja proces koji agenti prolaze timski. Budući da jedan od imperativa poslovanja podrazumeva transparentnu i kvalitetnu komunikaciju između klijenta i agenata, vizija agencije ogleda se u negovanju saradnji koje su na obostrano zadovoljstvo. Takođe, Slavic tim pomno prati tržište i otvara svoja vrata za nove i mlade talente, stoga je napravljen poseban segment agencije pod nazivom ‘Nova lica’ koji pospešuje njihovu promociju. Shodno tome, deo Slavic baze mogu biti svi oni koji su spremni da zajedno sa nama pomeraju granice, ruše predrasude i stvaraju bolje uslove za nove priče koje nas čekaju.  

Na koje projekte ste najponosniji, u smislu selekcije glumaca?  

Ponosne smo na svaki domaći projekat u kome su učestvovali klijenti Slavic-a od samog osnivanja agencije. Ponosne smo na svaku ulogu koju su naši klijenti izneli na engleskom, ruskom, nemačkom, francuskom, italijanskom, španskom, turskom i svakom drugom jeziku koji je od njih tražen. Ponosne smo na svaku izazovnu ulogu koji su izneli bez problema. Posebno smo ponosne na činjenicu da je sve veći broj Slavic klijenata vidljiv na stranom tržištu. Svakom klijentu Slavic Artists agencije pristupamo kao individui koja gradi svoju karijeru i teži ka ostvarenju sopstvenih ciljeva. Zbog toga ne možemo da izdvojimo samo nekoliko klijenata ili projekata kao one na koje smo najponosniji. Kroz zajedničku saradnju, podršku i razumevanje, gradimo uspešne priče u svetu umetnosti, a svaka od tih priča donosi nam veliki ponos i veliku radost.

Kako su vas prihvatile produkcije, kakva je bila saradnja na početku, a kakva je sad?

U Srbiji se agentura kao posebna profesija još uvek razvija i svakodnevno prolazi kroz transformaciju. Za Slavic Artists Management, kao prvu agenciju za glumce u Srbiji, najveći izazov je upoznati tržište sa našom delatnošću, prilagoditi se promenama u industriji, ali i izgraditi pozitivne odnose sa produkcijama. Naša vizija od samog osnivanja je da postanemo ravnopravni partneri u stvaranju kvalitetnih filmskih i televizijskih projekata, obezbeđujući jedinstvenu platformu za talente i istovremeno podržavajući borbu za prava autora i izvođača. Bilo je potrebno vreme da se produkcije naviknu na naše prisustvo i spoznaju doprinos koji agencije za talente mogu doneti lokalnoj filmskoj industriji. Naviknuti na već postojeće načine angažovanja glumaca i drugih autora, najvažnije je bilo predstaviti produkcijama kakav doprinos poslovanju pruža saradnja sa Slavic-om. Upornost, posvećenost i stručnost našeg tima, ali i želja za korigovanjem stečenih navika, doprineli su postepenom sticanju međusobnog poverenja. Kroz razgovore, edukaciju i transparentan pristup, uspeli smo da pokažemo da Slavic može biti kvalitetan saradnik i da zajedno možemo da unapredimo domaće tržište. Sada, nakon više od tri godine poslovanja, možemo sa zadovoljstvom reći da je naša “kolektivna borba” za prava i vrednosti u industriji donela pozitivne promene. Saradnja sa produkcijama postaje sve efikasija, dok je Slavic kao agencija postala deo procesa angažovanja glumaca, omogućavajući produkcijama pristup raznovrsnim talentima. Neprestano radimo na unapređenju naših usluga, prateći trendove i inovacije u filmskoj industriji.   

Veliku zahvalnost dugujemo upravo svim produkcijama koje su sa razumevanjem podržale naš rad i koje su bile partneri u ovoj viziji. Naš cilj ostaje isti: doprineti rastu i razvoju domaće filmske industrije, stvarajući platformu za veću vidljivost glumačkih talenata na lokalnoj sceni i štiteći njihova prava u procesu stvaranja filmskih i televizijskih dela. Saradnja s produkcijama postala je ključni element ostvarenja ovog cilja, a radujemo se budućim projektima i izazovima koje ćemo zajedno prevazići.  

Kako vidite budućnost Slavic Artists-a, tj. na koji način biste volele da radite svoj posao?

Posvećenost talentima i njihovim karijerama predstavlja osnovu našeg poslovanja, kako sada, tako i u budućnosti. Samim tim, sigurni smo da nas budućnost vodi ka novim poslovnim prilikama i izazovima, kako na domaćem, tako i na međunarodnom tržištu. Kako bi se to ostvarilo, čeka nas još puno posla na polju umrežavanja agencije sa ključnim sektorima sa kojima blisko sarađujemo u procesu predlaganja i kastinga glumaca na projektima, ali i drugih autora koje zastupamo. Kvalitetni razgovori sa producentima, scenaristima, rediteljima, kasting direktorima, asistentima/pomoćnicima režije, distributerima, kako bismo im približili ideju agenture, koja do pre tri i po godine nije postojala na našim prostorima, a sada postaje integralni deo filmske industrije u Srbiji. Obrazložiti glavne procese našeg rada, postaviti osnove za to gde čiji deo posla počinje, a gde se završava, i sve to prilagoditi specifičnostima i potrebama našeg tržišta koje je trenutno u jednoj transformacijskoj fazi. Razumevanje zajedničkih interesa predstavlja suštinski značaj i recept za uspešnu saradnju. Kroz naše poslovanje, težimo da stvorimo dugoročne odnose kako sa klijentima, tako i sa produkcijama, i postanemo njihovi pouzdani partneri u ostvarivanju poslovnih ciljeva. Aktivan rad na promociji naših izvođača i autora sa ciljem da doprinesemo širenju prepoznatljivosti klijenata, ali i same agencije van granica zemlje i regiona.  

Svaki završeni projekat, svaki uspešni dogovor, svaki aplauz koji isprati klijenta, bilo na snimanju, premijeri, ulici ili kod kuće, jeste ono što svaku od nas pokreće i raduje, jer to doživljavamo i kao lični uspeh. Želimo i nadamo se da će ta radost u budućnosti da raste u svakoj od nas, zajedno sa rastom Slavic Artists Management agencije.  

Za sva pitanja, nedoumice, sugestije, nove projekte – možete da se javite na www.slavicartists.com

Autorka fotografija: Jovana Jarebica

The post Posvećenost talentima i njihovim karijerama je osnova našeg poslovanja – intervju sa timom agencije Slavic Artists appeared first on Film in Serbia.

U ovom intervjuu, sa Đurđom pričamo o tom iskustvu, ali i o njenim počecima u filmskoj industriji, o njenom karijernom putu, najzabavnijim projektima na kojima je radila i prelepim lokacijama u našoj zemlji koje je posećivala zahvaljujući svom interesantnom poslu.

Kako su izgledali Vaši počeci u filmskoj industriji?

Nedavno je Goran Radaković, inače osoba koja mi je otvorila vrata filma, rekao da sam sada “punoletna na filmu” – nakon 18 godina rada u industriji. Moj filmski život krenuo je sasvim slučajno na filmu Guča!, reditelja Dušana Milića, na kojem sam od filmskih vukova koje sam zatekla u ekipi učila, odnosno “krala“ posao. Zahvalna sam im na svemu jer mi je to pomoglo da idem dalje i ostanem i opstanem na filmu.

Nedavno ste organizovali treninge na temu menadžmenta filmskih lokacija. Recite nam šta sve obuhvata ta pozicija, koji su najčešći izazovi, ali lepe strane ovog posla?

Pozicija menadžera lokacija najviše se razvila sa dolaskom stranih produkcija, a ranije su veliki deo poslova menadžera lokacija obavljali organizatori na domaćim projektima. Menadžer lokacija mora biti kreativan u pristupu odabira lokacija, ali i praktičan u realizaciji kako bi snimanje moglo da se odigra.

Budući da ste radili sa domaćim i stranim produkcijama, koje su razlike u njihovom pristupu i funkcionisanju?

Kada se dođe do realizacije, filmski radnici svuda na svetu izgledaju manje više isto, kao i samo snimanje. Proces priprema, odnosno sistem rada, način planiranja i budžetiranja se razlikuju, a na to dosta utiču i finansije kojima produkcije raspolažu. Razvoj servisnih produkcija kod nas doprineo je da se rad i uslovi rada u domaćim produkcijama promene i prilagode na bolje, po mom mišljenju. 

Možete li da istaknete neke zanimljivosti sa terena?

Najlepša stvar koja proizlazi iz snimanja van Beograda je saradnja sa ljudima koje srećemo i koji zaista doprinose realizaciji projekata na jedan poseban način zbog čega nakon snimanja ostaju jako zanimljive uspomene. Na neka mesta se zaista rado i vraćamo, kao što je reč sa selom Poćuta u okolini Valjeva.

Koji su Vaši omiljeni filmovi na kojima ste radili, kao oni za koje vam je baš drago što ste u njima učestvovali?

Guča! je svakako najznačajniji jer je prvi film koji sam radila. Nakon toga bilo je dosta projekata koji su mi na razne načine značajni, ali mogu izdvojiti Montevideo, Bog te video!, Heroj 1914, Questi Giorni, Baaghi 3, Munje Opet!, između ostalih.

Koji su od projekata iz Vašeg portfoija snimani baš u Istočnoj Srbiji? Šta je to što ističe ovu regiju kao odličnu destinaciju za snimanje filmova?

Prvi put sam bila deo ekipe filma Enklava u Rajačkim pimnicama, gde smo zahvaljujući scenografskim intervencijama uspeli da dočaramo albansko selo. A u Rajačke pimnice sam se vratila sa filmom Hotel Beograd koji je sniman i u selu Braćevac. U radu sa produkcijama iz Bollywooda otkrili smo da Stara planina svojim geografskim karakteristikama podseća na Kašmir, pa je to bio razlog da se nekoliko filmova realizuje upravo tamo. Među njima su vrlo popularni indijski naslovi kakav je Vivegam koji je sniman u više navrata i godišnjih doba, te Kaatru Veliyidai, koji je prvi realizovan na ekstremno niskim temperaturama. Na Staroj planini realizovali smo i snimanje filma Pored nas, reditelja Stevana Filipovića, koji ćemo gledati sledeće godine. Projekat Vivegam, kao i Pored nas delom su snimani i u Lazarevoj pećini, u blizini Bora.

Na kraju, kakve utiske nosite sa treninga u okviru projekta Filmtastic East Serbia? Kako su se snašli polaznici, šta im je bilo najzanimljivije i kakve teme ste obrađivali na predavanjima?

Smatram da je trening postigao svoj cilj, a to je da se ljudi raznih profesija iz Zaječara, Negotina, Knjaževca i Majdanpeka upoznaju sa procesom snimanja filma i potrebama koje jedno snimanje može imati u njihovoj sredini. Nadam se da će uskoro imati prilike da i na pravom filmskom setu steknu dragoceno iskustvo i da će im primeri iz prakse sa raznih snimanja koje smo obrađivali na treningu pomoći u tome.

Projekat Filmtastic East Serbia je, zajedno sa još 11 projekata u šest opština i gradova usmerenih na razvoj kreativnih industrija i promociju kulturnog nasleđa i turizma u Istočnoj Srbiji, podržan sredstvima Evropske unije i Vlade Nemačke, kroz projekat “EU za kulturno nasleđe i turizam”, koji sprovodi Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju – GIZ.

The post Saradnja sa ljudima na lokalu je najlepši deo snimanja – intervju sa Đurđom Vitorović, menadžerkom produkcije appeared first on Film in Serbia.

Salonski stanovi su popularan tip lokacije već godinama, a dodatna prednost je što nije potrebno previše scenografskih adaptacija. Tu se snimaju najrazličitiji projekti, najčešće reklame, što je zbog manjeg broja snimajućih dana zahvalno posebno za one lokacije u kojima vlasnici istovremeno žive i iznajmljuju ih. Jedan od poslednjih veliki projekata, čije je snimanje nedavno završeno je druga sezona serije Azbuka naših života, u produkciji Contrast Studija, a premijera je planirana za jesen 2023. Ekipa ove TV serije snimala je na mnogobrojnim lokacijama u Beogradu i okruženju, a neke od kadrova zabeležila je i u jednom salonskom stanu u Zemunu koji je već neko vreme vrlo tražena lokacija u bazi SFA. Vlasnica stana je sa nama podelila utiske sa snimanja:

„Saradnja sa ekipom serije Azbuka naših života bila je zaista sjajna, ali i sa drugima koji su snimali ovde. Uglavnom su bile ekipe koje su snimale reklame, ali ni sa kim nisam imala nikakvih problema. Pažljivi su, koliko je to moguće s obzirom na kolicinu opreme i brojnost ekipe, poštuju dogovoreno vreme i druge uslove koje smo prethodno dogovorili. Apsolutno bih preporučila ljudima koji imaju zanimljive prostore za snimanja da se opredele za ovakav vid saradnje sa vama i produkcijskim kućama i radujem se i očekujem nove projekte u budćnosti.”

Još jedna atraktivna lokacija koja je izbor velikog broja produkcija je Takovska 17 – mali stan opremljen po ugledu na građanske enterijere iz 19. veka. „Kod nas je snimao veliki broj produkcija, poput Emote Films, Emotion-a, She films, a među projektima su, pored muzičkih spotova kojih je bilo najviše, i serija Vreme zla, emsija Iza rešetaka, reklame za kampanju „Vi ste svet“, Citroen, jedan holivudski horor film… Uglavnom smo bili izbor domaćih projekata, a ugostili smo do 10ak stranih produkcija. Sa svima smo imali dobru saradnju, a ukoliko bi nekad došlo do neke manje štete, što je bilo zaista retko, ona bi bila nadoknađena. Inače, reč je o objektu koji nije odgovarajuć za svakodnevni život i najam za snimanje nam se činio kao najbolja opcija za ovaj prostor. Zato i predlažem da vlasnici iznajmljuju lokacije u kojima ne žive kako im niko ne bi remetio dnevnu rutinu, ili da iznajmljuju polunameštene ili prazne prostore. Važno je i da imate dobre odnose sa komšilukom i da njima ne smeta prisustvo filmskih ekipa, da se sve predvidi i dogovori unapred. Za nas je karakteristično da iako smo u centru Beograda gde je uvek izazov naći parking, ekipe i to uspeju uvek da reše. Mislim da biraju najčešće jer smo dosta fleksibilni, lako se dogovaramo, imamo puno rekvizita na lokaciji, pa ne moraju da donose i najme dodatnu rekvizitu i nismo tu sa njima tokom snimanja, kako ne bi imali osećaj preterane kontrole.“

Vlasnik ove lokacije dodao je i da ima vrlo pozitivne utiske kada je u pitanju saradnja sa Srpskom filmskom asocijacijom.

„Komunikacija sa vama je zaista dobra, a posebno bih istakao ugovor o najmu lokacija koji svi vlasnici dobijaju nakon ulistavanja u bazu. Moja preporuka vlasnicima lokacija je da uvek sa svima potpišu bar neku vrstu ugovora o iznajmljivanju kako bi osigurali da će svi dogovori biti ispoštovani. Takođe, u bazi na sajtu SFA smo dobili dodatnu vidljivost jer je to zaista jedinstvena riznica velikog broja različitih vrsta lokacija kojoj odajemo posebno priznanje.“

Osim stanova, vile modernog dizajna, okružene prirodom, takođe su se pokazale kao vrlo tražene lokacije za koje često stižu upiti, a posebno se izdvajaju Avala House – staklenih zidova, minimalistički uređena, kao i Vila Dunav – prostrana kuća na obali reke u čijoj arhitekturi preovlađuju drvo i staklo. Njihovi vlasnici su vrlo otvoreni i predusretljivi kada je saradnja sa produkcijama u pitanju, i to je, pored izuzetne lepote objekata, najvažniji razlog zašto se filmske ekipe često vraćaju na ove lokacije. Takvih kuća nema puno, pa je svaka vrlo dragocena za produkcije. 

Ukoliko želite da i vaš stan, kuća, vikendica ili imanje nađu svoje mesto na filmu, reklamama ili popularnim TV serijama,  pozivamo vas da ulistate svoju lokaciju u bazu SFA na LINKU.

The post Kakve privatne lokacije produkcije najviše vole? appeared first on Film in Serbia.

Kako biste ukratko objasnili šta predstavlja projekat „BECKONING“?  

Projekat „BECKONING“ je zapravo koncept za dugometražni animirani film. U trenutnoj kratkoj formi predstavlja svojevrsno obećanje šta dugometražni film donosi, kako na polju same priče, tako i na polju produkcije nastale zahvaljujući novim tehnologijama. Inače, radnja govori o svemirskom brodu koji greškom putuje kroz vreme i vraća se u prošlost padom na Zemlju u doba srednjeg veka. Zbog toga grupa astronauta pokušava da preživi lov koji predvode vitezi inkvizicije.

Na koji način Unreal Engine i MetaHuman tehnologije omogućavaju talentovanim kreativcima da kreiraju animirane filmove koji po kvalitetu pariraju velikim produkcijama?  

Dugometražni animirani filmovi su ranije bili  nedostižni malim timovima zbog tri ključna ograničenja – kreacije okruženja, renderovanja i karakterne animacije. Za ova tri polja je nekada bilo potrebno imati velike timove i infrastrukturu, ali je uz pomoć novih tehnologija danas potrebno samo nekolicina artista, i umesto ogromnih render farmi moguće je koristiti nekoliko računara. Ubrzanje u renderovanju omogućeno je korišćenjem real time-a koji nudi Unreal Engine tehnologija, prvenstveno pravljena za video igre. Međutim, zbog skorašnjeg napretka vizuelnog kvaliteta, može se koristiti i za animirane filmove.

Takođe, MetaHuman tehnologija nudi veoma lak pristup vrhunskim kontrolama za facijalnu animaciju, pa je ovaj proces velikim delom automatizovan  što drastično ubrzava kreiranje. Upravo na ovaj način prethodno navedene nove tehnologije pružaju mogućnost talentima i kreativcima da stvaraju animirana iskustva koja po kvalitetu pariraju velikim produkcijama.

Koje su po vašem mišljenju glavne prednosti novih tehnologija Unreal Engine i MetaHuman?  

Prednosti su razne, od brzine renderovanja, do brzine kreacije 3D okruženja i količine interakcija koje nam ta brzina omogućuje, pa sve do veoma brzog automatizovanog rigovanja. Međutim, po mom mišljenju, sa čisto kinematografske strane, mogućnost kadriranja 3D animacije u realnom vremenu sa jako visokim vizuelnim kvalitetom svetla i materijala  nešto je što apsolutno menja pristup kreiranja animiranog filma. Sloboda prilikom odabira kadrova, prilika da se „prošetate“ kroz scenu kao da ste na fizičkom setu, da promenite tip rasvete ili ugao kamere gotovo brzinom misli je nešto što ima neizmernu vrednost za sam kreativni proces stvaranja filma. Sada možemo pristupiti „snimanju“ animacije isto kako bismo i igranom filmu.

Kako je počela, a kasnije i izgledala vaša saradnja sa kompanijama Epic Games i 3Lateral?  

Saradnja je počela ubrzo nakon javnog prikazivanja mog kratkog filma „Irradiation“ prošle godine. Reč je o filmu koji je označio moj prvi pristup Unreal Engine tehnologiji i na svu sreću imao je dobar odjek u industriji. Upravo tako je došao i do kompanija Epic Games i 3Lateral. Potom smo počeli da pričamo o sledećoj ideji koju bih želeo da izvedem i tako se rodila saradnja za „BECKONING“ koja je zaista bila bajkovita. Kompanija 3Lateral je bila podrška na svakom našem koraku i svu kreativnu kontrolu su ostavili meni i ostatku tima, omogućavajući nam da realizujemo svoje snove na način na koji smo mi to i zamislili. Neizmerno im se zahvaljujem na tome.

Koliko i na koji način je fond Epic MegaGrants bio važan za razvijanje konkretno projekta „BECKONING“?  

Fond Epic MegaGrants je bio apsolutno nužan za naš projekat. Omogućio nam je da izvedemo viziju filma u kratkoj formi, ali i više od toga. Zahvaljujući njemu osnovali smo tim i postavili „pipeline“ za produkciju dugometražnog filma. Slično kao i tehnologiji koju Epic Games nudi i koliko ona sama ubrzava kreiranje animiranog filma, tako i MegaGrants nudi mogućnost finansiranja projekata koji jednostavno nisu mogli da se finansiraju pre samo nekoliko godina.

Koji je vaš dalji plan za Beckoning priču?    

Prva verzija dugometražnog scenarija za „BECKONING“ već postoji i trenutno vodimo pregovore u vezi sa daljom produkcijom. Animirani film će biti proizveden u Srbiji, a Unreal Engine i MetaHuman su u samom srcu produkcije.

Kome biste preporučili da se prijavi na fond Epic MegaGrants? 

„Upravo zbog svog pozitivnog iskustva, pozivam sve umetnike, dizajnere, game artiste, sve koji imaju ideju za film, igru, aplikaciju, da zamisao koju nisu mogli da sprovedu sami pretvore u stvarnost uz pomoć fonda Epic MegaGrants. Svim lokalnim timovima zainteresovanim za apliciranje, Solutions tim 3Lateral kompanije može da pomogne u formulisanju aplikacije, razvijanju ideje ili podnošenju prijave. Zato pozivam sve, koji smatraju da je ovo poziv za njih, da se prijave. Po mom mišljenju, ovo je najbrži put do realizacije projekata jer u trenutnom ekosistemu, gde je tehnologija sve manja prepreka, upravo ideje imaju najveću vrednost.

Kratkometražni animirani film reditelja Save Živkovića možete pogledati ovde.

***

Šta su Unreal Engine i MetaHuman tehnologije?

Kompanija Epic Games razvija Unreal Engine platformu – softversko okruženje za kreiranje interaktivnih iskustava koja pronalaze primenu u video igrama, animiranim filmovima, pa i u naučnim simulacijama. Pored toga, kompanija radi i na besplatnoj cloud aplikaciji  MetaHuman Creator, čime se Unreal Engine korisnicima omogućava da kreiraju uverljive simulatore digitalnih ljudi za svega nekoliko minuta.

Fond Epic MegaGrants

Od svog pokretanja 2019, Epic MegaGrants podržao je više od 1.800 kreatora i timova iz više od 90 zemalja. Samo prošle godine, Fond je finansirao čak 400 novih projekata baziranih na Unreal Engine-u, kao i one koji unapređuju 3D grafiku. Grantovi iznose između 5.000 i 500.000 dolara po projektu.

Ko može da se prijavi na fond Epic MegaGrant?

Fond je namenjen pojedincima ili timovima, kreativcima, istraživačima ili instruktorima iz različitih oblasti (od filmske produkcije, razvoja video igara, interaktivne edukacije, open-source alata, pa do robotike i veštačke inteligencije), čiji je rad baziran na Unreal Engine-u i unapređivanju 3D grafike.

The post Uz nove tehnologije talenti mogu da stvaraju animirane filmove koji po kvalitetu pariraju velikim produkcijama – intervju sa Savom Živkovićem appeared first on Film in Serbia.