Dunav kroz Srbiju nudi raskoš raznovrsnih filmskih lokacija

Tokom protekla četiri meseca, od septembra 2013., Srpska filmska asocijacija je u okviru projekta “Pripremanje Podunavlja u Srbiji za glavnu ulogu u filmovima” koji finansiraju Evropska unija i Austrijska razvojna agencija obišla  gradove i opštine duž Podunavlja sa ciljem da proceni njihove kulturne, istorijske i prirodne resurse za potrebe filmske industrije.

Na konferenciji za medije koju je danas tim povodom održala Srpska filmska asocijacija govorili su Ana Ilić, izvršna direktorka SFA, Saša Mogić, pomoćnik ministra za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu, Milica Stefanović, direktorka marketinga Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj, NALED i Miloš Milovanović, zamenik direktora Turističke organizacije Srbije.

U svom uvodnom izlaganju, Ana Ilić se zahvalila prisutnim predstavnicima medija, donatorima i partnerima, i posebno naglasila značaj koji je za projekat imala podrška Ministarstva za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu.

Saša Mogić, pomoćnik ministra je potom izjavio da se SFA Ministarstvu obratila krajem prošle godine, sa molbom za podršku u procesu ostvarivanja saradnje sa lokalnim vlastima i utvrdjivanja nadležnosti za iznajmljivanje lokacija i cenovnika. Ministarstvo je u ovome prepoznalo značaj  za razvoj lokalne ekonomije i uputilo pismo gradonačelnicima kojim preporučuje saradnja, kako bi se maksimalo olakšalo da podunavske opštine iskoriste filmsku industriju za svoj razvoj i ostvarivanje profita.  “Na samim je gradovima i opštinama, da kroz obuke i saradnju sa SFA urade šta je neophodno da bi se našli na mapi filmskih producenata koji iznajmljuju lokacije”.

Ana Ilić je potom upoznala prisutne sa prvim rezultatima procene resursa u Podunavlju za filmska industriju:

Od ukupno 81  grada i opstine u regionu srpskog Podunavlja, na osnovu atraktivnosti, dostupnosti za snimanje i ustrojstvu lokalne samouprave, Srpska filmska asocijacija je identifikovala 34 grada i opštine koji imaju potencijale za filmsku industriju. Od toga, tokom svojih prethodnih aktivnosti SFA je već sertifikovala kao Film Friendly gradove Smederevo, Sombor, Požarevac i Pančevo,  i opštine Savski Venac i Vračar a tokom inicijalne procene na ovom projektu, označeno je novih 28 gradova i opština, i na njima 260 novih  lokacija. To su: Apatin, Bač Bačka Palanka, Bela Crkva, Boljevac, Bor, Golubac, Indjija, Kladovo, Loznica, Majdanpek, Negotin, Novi Beograd, Novi Sad, Obrenovac, Palilula, Pećinci, Ruma, Sremski Karlovci, Stara Pazova, Strari grad, Surčin, Veliko Gradište, Voždovac, Vršac, Zemun, Zrenjanini  Zvezdara.

U ovim gradovima i opštinama je, osim podobnih i raznovrsnih lokacija za snimanje, procenjeno i da postoje administrativni potencijali za standardizaciju filmskih dozvola i procedura, i ulazak u tzv. Film Friendly program. Sa predstavnicima javnog i privatnog sektora su obavljeni su intervjui gde su oni su upoznati sa mogućim pozitivnim efektima filmska industrije na razvoj lokalne ekonomije, ali i sa zahtevima koje je potrebno ispuniti kako bi lepe i atraktivne lokacije mogle da budu stavljenje u funkciju i na raspolaganje filmskoj industriji.

Označene nove lokacije su odvojene u  grupe:  priroda, istorijski spomenici, i spomenici kulture. Budući da su trenutno medju filmskim producentima najtraženije lokacije koje su podobne za istorijske spektakle, prioritet su imale tvrđave na Dunavu koje su iz raznih istorijskih epoha – od rimskih ruševina preko srednjevekovnih utvrđenja: pored Kalemgdana i  Petrovaradina, tu su tvrdjave:  Bač, iz 1003. godine, Smederevski grad, podignut u 15. veku kao nova prestonica Srbije posle pada Beograda, Golubačka tvrdjava podignuta početkom 16. veka kao važna strateška tačka na ulazu u Đerdapsku klisuru,  Otomanske tvrđave Fetislam- Kapija islama, zapadno od današnjeg Kladova, Ram, na obali Dunava nedaleko od Velikog Gradišta….

Filmskoj industriji su zanimljiva i pristaništa u Beogradu, Novom Sadu, Smederevu, Kladovu, Apatinu  i Pančevu, ali i ruine soc-realističnih industrijskih giganata od kojih su neki potpuno napušteni. Neke od tih gradjevina su već i korišćene kao lokacije – stara šećerana kod hipodroma u Beogradu, Viskoza Loznica, Stara svilara  u Pančevu. Jedinstven je i rudaski kop kod Bora koji je najdublji u Evropi i na čijoj se teritoriji već snimalo nekoliko filmova.

Međutim, i sama priroda u srpskom Podunavlju obiluje filmskim potencijalima i veliki broj lokacija čine delovi reljefa i prirode kao što su Specijalni rezervat prirode – Deliblatska peščara, Nacionalni park Djerdap, Nacionalni park Fruška Gora, Specijalni rezervat prirode Zasavica, i mnoge druge.

Sve ove podunavske lokacije, gradovi i opštine će gotovo odmah dobiti priliku za medjunarodnu promociju, budući da će Srpska filmska asocijacija krajem marta ove godine peti put izlagati na svetskom sajmu filmskih lokacija u Los Andjelesu koji organizuje Međunarodna asocijacija filmskih komisija AFCI, čiji je SFA član od 2009. Štaviše, tema cele sajamske prezentacije SFA će biti Dunav.

U nastavku projekta Tim Srpske filmske asocijacije će nastaviti rad sa lokalnim samoupravama u cilju uspostavljanja i jačanja administrativne podrške koja će omogućiti da gradovi i opštine “apsorbuju” zahteve filmska industrije, i na adekvatan način na njih odgovore i tako ojačaju lokalnu ekonomiju kroz zapošljavanje lokalnog stanovništva, uvećaju profit i promovišu  svoju kulturu, istoriju i prirodu.

Danas se u Bojčinskoj šumi (opština Surčin), završava snimanje filma “Mač osvete” (Sword of Vengeance). Ekipa je imala 30 snimajućih dana , a osim ove lokacije snimalo se i na Kalemegdanu, u Deliblatskoj peščari i Pančevu.

Sword of vengeance je okupio internacionalni tim autora, i angažovao brojne domaće telente: tu su istaknuti srpski scenograf Jelena Sopić, kostimograf Stefan Savković, make up umetnik Marinela Spasenović, koja je nedavno za svoj rad dobila i Kristalnu prizmu. U filmu glumi i Aleksandar Radojićič koji je domaćoj publici poznat iz filma Montevideo.
Internacionalnu ekipu čine renomirani britanski glumci iz poznatih tv serija, filmova i pozorišta kao što su Ed Skrein (Game of Thrones), Stanley Weber, Dave Lageno (Harry Poter), Edward Akrout. Reditelj Jim Weedon je poznat po svom vizuelnom stilu. Karijeru je počeo kao montažer a onda je po preporuci Sir Ridley Scott-a počeo da se bavi režijom i odmah je postao zapažen po sekvencama koje je uradio u filmu Gladijator i naslovnoj sekvenci za Hanibala. Njegovi snažni i prepoznatljivi audio vizuelni efekti doneli su mu brojne nagrade, ukljućujući i BBC Directors Award.
Izvršnu produkciju za Srbiju radi član Srpske filmske asocijacije, RED PRODUCTION. Tokom mesec dana snimanja, bilo je zaposleno oko 90 ljudi iz domaćih firmi, i 60 domaćih statista i kaskadera, uglavnom angažovanih iz Srpske kaskaderske asocijacije. RED PRODUCTION ovim završava uspešnu godinu koja je i počela u znaku srednjovekovnog spektakla, koprodukcijom “Ironclad- Battle of Blood”.
Huberta Von Liel, producentkinja iz Vertigo Films nam je rekla da su veoma zadovoljni kako je proteklo snimanje: “Od jula ove godine, kada smo razgledali lokacije, do evo samog kraja snimanja, sve je proteklo bez zastoja i problema. Osim par glavnih glumaca, reditelja, i direktora fotografije, svi ostali, njih oko 150 su iz Srbije, i rade na najvišem profesionalnom nivou.”
Edward Akrout, jedan od glavnih glumaca nas je ugostio u šminkernici: “ Marinela Spasenović mi je šminkom napravila ožiljak na licu sa kojim sa se potpuno saživeo, ona je neverovatna. Cela ekipa je sjajna, osećam se kao kod kuće, i nadam se skorom povratku ovde.” Ed nam je potom, na naše ogromno iznenadjenje, na sjajnom srpskom i bez greške otpevao pesmu “Devojko mala”.
Ovo je jos jedna u nizu stranih produkcija koja je osim nekoliko glavnih ljudi iz inostranstva zaposlila kompletnu ekipu domaćih profesionalaca – ukupno oko 200 ljudi. I od producenata i od glumaca smo čuli da im je sa profesionalne strane Srbija najpoželjnija destinacija za snimanja, da ovde postoje i lokacije i sjajni, iskusni filmski radnici sa kojima odavno postoji dobra saradnja, da su cene odgovarajuće, i da je Srbija u celini “film friendly”.
Jedino što su Srbiji zamerili je da se ne primenjuju fiilmski podsticaji. Da podsetimo, naš zakon o konematografiji, član 7, u cilju podsticaja dolaska stranih produkcija,predvidja povraćaj dela uloženih sredstava. Ovaj način poslovanja je uobičajen svuda u svetu a zemljama u okruženju donosi milionske poslove i zapošljava ogroman broj ljudi. Najbolji primer u okruženju je Mađarska koja, od kada je uvela filmske podsticaje za strane produkcije, od ove industrije ostvaruje godišnji profit od oko 100 miliona evra. Država Njujork je od uvođenja podsticajnih mera zaradila 7 milijardi dolara za samo 4 godine (2004-2008).

Predstavnici Srpske filmske asocijacije predvodjeni izvršnom direktorkom Anom Ilić sastali su se u četvrtak, 12. decembra 2013.  sa ministrom regionalnog razvoja i lokalne samouprave, g. Igorom Mirovićem.

SFA je od Ministarstva za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu zatražila podršku u obezbedjivanju saradnje na lokalnom nivou. Budući da SFA već nekoliko godina sprovodi procenu i popis  potencijala svih kulturnih, istorijskih, prirodnih i privrednih resursa u Srbiji za filmsku industriju, zaključeno je da je odziv lokalnih samoprava promenljiv, što može dovesti do toga da se neke prilike za stranu investiciju propuste. SFA je upoznala Ministra Mirovića i sa projektom koji trenutno sprovodi uz pomoć Evropske komisije i Austrijske razvojne agencije, a koji će se posebno fokusirati na analizu i procenu potencijala podunavskog regiona za filmsku industriju.

Ministar Mirović je pozdravio napore SFA i nevladinog sektora uopšte da se na svaki mogući način uključi u lokalni i regionalni razvoj, i naveo da će Ministarstvo u narednom periodu uputiti dopis svim gradovima i opštinama u cilju podrške projektnom timu SFA tokom utvrdjivanja nadležnosti za iznajmljivanje lokacija i cenovnika.  Ministar je predložio da se aktivnosti SFA u podunavskom regionu podele i sa drugim podunavskim zemljama, o čemu će naknadno biti reči kada se za to ukaže prilika.

Tokom novembra meseca Srpska filmska asocijacija dobila je dva veoma značajna priznanja za svoj rad na pozicioniranju Srbije kao poželjne destinacije za internacionalne filmske projekte. SFA je postala punopravni član evropske mreže filmskih komisija EUFCN (www.eufcn.net), profesionalne mreže 87 komisija iz 27 zemalja koja podržava i promoviše evropsku kulturu i posebno evropsku filmsku industriju. Ovime je asocijacija producentskih kuća i filmskih radnika koja radi na privlačenju međunarodnih projekata da koriste Srbiju kao lokaciju za snimanje postala ravnopravni partner sa svojim evropskim kolegama.
U isto vreme je, posle veoma uspešnog učešća na Cineposium-u u Južnoj Koreji prošlog meseca, izvršna direktorka Srpske filmske asocijacije Ana Ilić izabrana za člana Odbora direktora AFCI – globalne asocijacije filmskih komisija (www.afci.org). Ovaj Odbor broji deset članova, od čega su samo tri iz evropskih filmskih komisija, a Srpska filmska asocijacija je jedini predstavnik iz istočne Evrope koji je ušao u najviše upravljačko telo u istoriji ove organizacije. Ovo je još jedno priznanje da je Srbija konkurentna i privlačna destinacija za snimanje filmova, ali i dokaz da je SFA kao organizacija za veoma kratko vreme svog postojanja postigla dobar ugled i kredibilitet među kolegama iz celog sveta.
U svojoj kandidaturi Ana je ukazala na značaj proširenja zajednice filmskih komisija i istakla da one treba da prate potrebe industrije u današnjim nestabilnim ekonomskim trendovima, da se mora još podići svest o značaju i ulozi filmskih komisija kao i da se istočna Evropa mora posmatrati u svakom smislu kao ozbiljan produkcijski centar.
“Veoma smo počastvovani nominacijom, a to što sam izabrana kao predstavnica jedne male zemllje – smatram pravom privilegijom. Ovo je odličan pokazatelj našeg uspeha, budući da smo kao organizacija veoma mladi i da poslujemo tek nešto više od četiri godine. Smatram da će moje učešće u radu Odbora doneti jedan novi pristup, iz istočne Evrope, koja je sve značajnija u filmskoj industriji, ali do sada nije imala svog predstavnika u telima koja donose odluke u AFCI. Region istočne Evrope je postao snažan partner za međunarodne klijente i može biti važan partner u zajednici filmskih asocijacija ali ipak tu mnoge zemlje nemaju filmske asocijacije ili tek počinju da ih formiraju. Drago mi je što je moja zemlja pionir u ovom procesu i nadam se da će inspirisati i druge zemlje da se pridruže” – istakla je Ana Ilić.
Srpska filmska asocijacija se ovih dana već aktivno priprema za izlaganje na svetskom sajmu filmskil lokacija koje će se održati u martu iduće godine u Los Anđelesu, u organizaciji AFCI. To će biti peti put da SFA izlaže na ovom sajmu.

„Nebo iznad nas”, debitantski igrani film (režija Marinus Groothof) uspešno završio snimanje u Beogradu. Film je sniman na lokacijama u centru Beograda i opisuje živote troje Beograđana, koje glume srpski glumci Nada Šargin, Boris Isaković i Nikola Rakočević. Iako je radnja filma smeštena u vreme NATO bombardovanja 1999. godine, film ne obrađuje političku situaciju toga vremena, već se fokusira na život svakog aktera ponaosob i njihov međusobni odnos u teškim vremenima.

Groothof je napisao scenario razrađujući ideju svog prethodnog kratkog filma “Zalazak sunca na krovu”, takođe snimljenog u Beogradu 2009. godine. Saradnja između Netherlands LEV Pictures i srpske koprodukcijske kuće Art&Popcorn, koja je zadužena i za izvršnu produkciju, inicirana je tokom EAVE radionice u Beogradu 2010. godine. Belgium Entre Chien et Loup je, takođe, jedan od koproducenata. “Počeli smo krajem avgusta i snimali nešto više od mesec dana, ali se činilo kao da je trajalo znatno duže. Bilo je pravo zadovoljstvo gledati kako karakteri oživljavaju zajedno sa lokacijama, koje su od suštinske važnosti za priču. Snimanje je uvek intenzivan proces, a ja sam imao čast da radim sa ovom veoma posvećenom filmskom ekipom. Oni su sve ovo napravili”, rekao je Marinus Groothof. Kreativni tim činili su DoP Ruben Impens, scenograf Jelena Sopić I kostimograf Dragica Laušević. Montiranje filma počinje 1. oktobra, a premijera je predviđena početkom 2014. godine.

Belgijski dokumentarni rialiti šou “Jobs withou Frontiers” (“Poslovi bez granica”), prvobitno razvijen od strane Sputnik Media odlučio je da jednu epizodu druge sezone snimi u Beogradu. Emisija je prvi put emitovana na izraelskoj televiziji Eén, 2012. i 2013. godine. Producenti ga opisuju kao sirovu realnost sa pričama četiri kolega koji putuju na nepoznatu destinaciju van svoje zemlje sa zadatkom da obavljaju svoj posao u nešto drugačijim uslovima. Beogradska epizoda prati četiri Belgijska đubretara koji žive i rade u gradskim predgrađima. Oni otkrivaju specifične i ponekad teške uslove rada svojih kolega u drugoj zemlji, ovoga puta Srbiji. Druge serije će biti snimane na lokacijama u Kanadi, Peruu, Brazilu, Vijetnamu, Obali Slonovače, Argentini, Tajlandu i drugim. Domaću produkciju podržava Beogradska Samaljot produkcijska kuća, koja je nedavno servisirala drugi rialiti za izraelski TV “Sofa Surfers” u produkciji Artza.

“TV formati se brzo razvijaju a lokacije su važan deo koji ne samo da dodaje vrednost na ekranu, već i pokreće radnju. To je još jedan razlog zašto međunarodni filmski stvaraoci biraju Srbiju. Saradnja sa obe kompanije, Sputnik i Artza je bila sjajna za nas, jer smo radili sa najuspešnijim svetskim produkcijskim kućama. Ponosni smo na činjenicu da je srpska ekipa u potpunosti odgovorila njihovim visokim profesionalim standardima. Oni već planiraju da se vrate i ponovo snimaju ovde, što je odlična vest za sve u našoj TV industriji”, kaže Marko Popović iz Samaljot produkcijske kuće.

House Hunters International, jedan od najpopularnijih Home and Garden TV shows u Sjedinjenim Državama, je drugi razlog koji ih dovodi po treći put da snimaju jednu porodiču priču u Srbiji. Prve dve epizode uključuju Beograd i Suboticu, a treća će biti smeštena u jedno malo selo, Stara Moravica blizu Bačke Topole u severnom delu Srbije.

Jedna od važnih uloga SFA je klasterski razvoj kroz povezivanje i partnerstva između filmske industrije sa jedne strane i ostalih organizacija i firmi koje su važne u procesu uspešne filmske produkcije sa druge. Vrednost i uspešnost filmskog dela zavisi od kreativne snage, ali ne možete biti kreativni bez pouzdanih partnera koji će podržati celu logistiku i profesionalno okruženje time što razumeju potrebe filmske industrije. To je osnovni razlog zašto SFA stalno širi spektar benefita koje pruža svojim članovima kroz partnerstva sa firmama i institucijama van jezgra filmskog biznisa.

Članovi SFA i njihovi klijenti uživaju povlašćene cene u najboljim Beogradskim hotelima sa pet zvazdica. Hyatt Regency Belgrade i Belgrade Art Hotel su bili prvi koji su izašli u susret da zadovolje zahtevne filmske ekipe po izuzetno niskim cenama, 50% nižim od standardnih cena. Najnoviji u ponudi luksuznih hotela Beograda je potpuno renoviran Metropol Palace – Luxury Collection Hotel koji ima impozantnu filmsku tradiciju koja seže još od 1960-te godine kada su u njemu odsedale zvezde kao što su Elizabeth Taylor, Richard Burton, Sofia Loren, Kirk Douglas i Orson Welles.

Pored toga, kompanija DHL je pokazala da je veliki partner Srpske filmske asocijacije već nekoliko godina, a od skora je i povećala popust za članove SFA na 35% za kurirske usluge odlazne međunarodne i ekspres pošiljke. Što se osiguranja tiče, ACB insurance broker inače predstavnik AON u Srbiji, je patner SFA kojem možete da se obratite za najbolji savet i pomoć vezan za najrazličitije oblike osiguranja i to po najboljim mogućim cenama.

SFA je takođe u mogućnosti da obezbedi pravne usluge i savete sa svoje članove kroz mrežu advokatskih kancelarija članova SFA. Listu advokatskih kancelarija i konsultantskih kuća možete videti u segmentu Advokatske usluge i Pravno savetovanje. U skladu sa zahtevima članova i tekućim potrebama SFA organizuje poreska i pravna savetovanja i seminare namenjene jačanju kapaciteta produkcijskih kuća da kao pravni entiteti posluju i pregovaraju na medjunarodnom tržištu.

SFA nastavlja sa uvođenjem raznih vrsta pogodnosti, tako da nas možete kontaktirati ukoliko niste sigurni kako da iskoristite svoje benefite kao članovi ili ako imate neke nove ideje vezane za njih.

U hotelu Metropol u Beogradu, 10. maja Srpska filmska asocijacija dodelila je prvih 12 sertifikata gradovima, opštinama i javnim preduzećima koji su uveli procedure i standarde za izdavanje dozvola za snimanje i pružanje profesionalnih usluga i podrške filmskoj i televizijskoj industriji. Obezbeđivanje poslovnog orkuženja naklonjenog filmu na ovaj način omogućiće pružanje visoko kvalitetnih usluga domaćim i stranim filmskim i TV ekipama što je ključno za postizanje glavnog cilja SFA i njenih 80 članova – da Srbija dalje jača poziciju atraktivne filmske lokacije i privuče više desetina miliona evra investicija kroz međunarodne filmske i TV projekte.

Prvi ciklus sertifikacija rezultat je dvogodišnjeg projekta SFA i njenih partnera NALED (Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj) i SIEPA (Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza), koji je finansirala Evrospka unija kroz program RSEDP2 i u manjem obimu USAID kroz Projekat za razvoj konkurentnosti.

Tokom dve godine, SFA je komunicirala sa brojnim opštinama, državnim organima i javnim preduzećima, sakupljala informacije, vršila obuke i kreirala kompletan program i kriterijume za sertifikaciju.  Komisija je konačno procenila da je za sertifikaciju uslove za sada ispunilo 1 ministarstvo, 11 opština i 1 javno preduzeće: Ministarstvo unutrašnjih poslova, Savski Venac, Vračar, Sombor,,Subotica, Valjevo, Kragujevac, Smederevo, Pančevo, Topola, Požarevac i JKP Beograd-Zelenilo.

Ispred Srpske filmske asocijacije na dodeli sertifikata obratio se Predsednik upravnog odbora Miroslav Mogorović, poznati producent i član Nacionalnog saveta za kulturu.

„Ovaj pionirski projekat je izuzetno značajan za podizanje nivoa profesionalizma u našoj industriji. Utvrđivanje nadležnosti institucija za pojedine lokacije često je bio nepotreban problem na koji su filmski radnici nailazili, kao i utrđivanje nerealnih cena za iznajmljivanje lokacije. Ovim programom ostvaruje se mnogo bolje razumevanje i približavanje javnog sektora i naše industrije što će nama koji se bavimo raznim vrstama produkcije i sa domaćim a sve više i sa stranim partnerima, omogućiti da sa više izvesnosti i efikasnosti realizujemo projekte. Ostaje još samo da se uvede i predloženi program podsticaja za strane producente i koproducente u našoj zemlji i Srbija će u svakom smislu biti ’film friendly’.“

Suzan Fric, šef misije USAID-a koji je do pre dve godine pružao podršku Srpskoj filmskoj asocijaciji u svom obraćanju gostima u Metropolu, rekla je:

“Pošto smo shvatili kakav uticaj međunarodna filmska i televizijska produkcija mogu da imaju na ekonomiju zemlje u kojoj snimaju, odlučili smo da podržimo brend “Film u Srbiji” i osnivanje Srpske filmske asocijacije, kao sredstva za promociju, reklamiranje i razvoj ovog sektora. Zaista sam zadovoljna što vidim da je pet godina kasnije, i skoro dve godine nakon završetka podrške USAID-a kroz Projekat za razvoj konkurentnosti, Srpska filmska asocijacija još uvek snažna i još uvek se razvija. Htela bih da čestitam svima koji su danas dobili sertifikate kao organizacije naklonjene razvoju filma. Gledajući u budućnost, sa uvođenjem programa podsticaja koji je postao deo novog Zakona o kinematografiji, trebalo bi da bude još većih investicija u filmsku produkciju, što će dovesti do mogućnosti za zapošljavanje hiljada ljudi i prilike za zaradu za stotine kompanija. Nadamo se da će ovaj program početi uskoro i da će privući i kompanije i turiste u Srbiju, šireći pozitivan imidž zemlje širom sveta.”

Vladimir Božović, državni sekretar Ministarstva unutrašnjih poslova, prvog ministarstva koje je sertifikovano kao “film friendly” istakao je da MUP radi na menjanju imidža ne samo policije već i države i dodao da je stvaranje uslova za podsticanje investicija u film najbolji put za popravljanje slike o Srbiji i predstavljanje u najboljem svetlu. On je ocenio da je ulaganje u film višestruko korisno, ne samo za ekonomski oporavak već i za kulturu i umetnost i istakao da bi sertifikaciju trebalo da podrže i druga ministarstva u Vladi.

Božidar Laganin, direktor  SIEPA-e, jednog od partnera na ovom projektu rekao je:

”Uticaj koji investicije u snimanje stranih filmova u našoj zemlji imaju na našu ekonomiju, upošljavanje ljudi i poboljšanje imidža Srbije i kao filmske i kao turističke ali i kao poslovne destinacije u svetu je ogroman. Mi smo toga svesni i zato već godinama imamo blisku saradnju sa SFA. ‘Film friendly’ program je izuzetan primer partnerstva privatnog i javnog sektora radi postizanja zajedničkih ciljeva od kojih će svi imati koristi”

Jelena Bojović, direktorka za regulatornu reform u NALED-u rekla je:

“Zahvaljujući programu sertifikacije koji je osmislila Srpska filmska asocijacija, u 10 opština u Srbiji se danas dozvola za snimanje filma dobija u roku od 5 dana. Dodatni podsticaji, koje država može da obezbedi, bi u ovim opštinama mogli da znače nekoliko miliona evra investicija filmske industrije.“

Kriterijumi za sertifikaciju za poslovno okruženje naklonjeno filmu su da je delegirana osoba, služba ili kancelarija koja će sarađivati sa filmskim sektorom, davati informacije, primati zahteve, kooridnarati izdavanje dozvola; da je ustanovljena koordinacija između svih uprava grada/opštine (uprava za saobraćaj, turizam, kulturu i sl.) i javnih preduzeća, da je uvedena procedura za izdavanje dozvola sa utvrđenim rokovima, što će biti objavljeno na sajtu www.filminserbia.com; da postoje baze podataka o dostupnim lokacijama, relevantnim dobavljačima i filmskim radnicima u gradu tj. opštini kako bi se što više ljudi i preduzeća iz lokala moglo uposliti i uključiti u lanac nabavke; obezbedjena realna dostupnost lokacijama; da je uspostavljen cenovnik za izdavanje lokacija i da postoji otvorenost i volja za razmenom informacija sa SFA radi izveštavanja i vođenja statistike.

Zahvaljujući višegodišnjem radu SFA, država Srbija je prepoznala značaj i ekonomski potencijal filmskih i televizijskih projekata i Zakonom (Zakon o kinematografiji, Službeni glasnik RS, broj 99/11) propisala uvođenje “podsticajnih mera” za privlačenje stranih i koprodukcionih projekata u našu zemlju. U procesu je donošenje podzakonskog akta kojim će se detaljno urediti ove mere. Zahvaljujući takvom strateškom pristupu u pozicioniranju Srbije očekuje se značajno povećanje broja i obima projekata. U poslednje četiri godine, koliko postoji SFA, kroz brojne strane filmove, TV serije i reklame koji su snimani ovde ili za koje su naši studiji radili vizuelne efekte realizovano je skoro 50 miliona evra investicija. Međutim, naši direktni konkurenti Mađarska i Češka, ostvare veće investicije na godišnjem nivou samo zahvajujući tome što imaju programe podsticaja.

Nakon uvođenja podsticaja, biće izuzetno značajno da se paralelno sa povećanjem interesovanja i novih projekata obezbedi stabilno povoljno poslovno okruženje sa visoko profesionalnim uslugama i velikim brojem dostupnih lokacija. Nakon ovih prvih 12 organizacija, SFA će sertifikaciju nastaviti i dalje u cilju kreiranja prave ‘film friendly’ Srbije.

Srpska filmska asocijacija koja je nosilac ovog projekta, već četiri godine veoma aktivno radi na promociji naše zemlje u svetu kao atraktivne filmske lokacije. Istovremeno, unutar zemlje, čini sve da ona bude što više otvorena da udomi i najzahtevnije filmske i televizijske projekte iz čitavog sveta. Uz mnogo rada i truda 80 članova asocijacije kao i samih zaposlenih u ovoj organizaciji, Srbija je ugostila produkcije iz Amerike, čitave Evrope pa čak i iz daleke Južne Koreje. U našoj zemlji realizovano je od 2009. godine preko 100 različitih inostranih projekata na kojima je radilo preko 2000 domaćih filmskih radnika i ostvareno skoro 50 miliona evra direktnih stranih investicija. Srbija je glumila Baltimor sredinom 19. veka, Belfast početkom 20. veka, Englesku iz 13. veka, savremeni Štokholm, Rim,  Pariz, Vašington iz 2073.