Partnerstvo na projektu Creative Engine dalo nam je mogućnost da istražujemo nove alate, usvajamo savremene veštine i razvijamo pilot projekte za buduću produkciju imerzivnih sadržaja. Saradnja Ložionice, Srpske filmske asocijacije, londonskog motion capture studija Centroid i ekspertskog tima Materriya Talent Development okupila je profesionalce iz različitih oblasti sa zajedničkim ciljem — stvaranjem novog edukativnog programa posvećenog razvoju imerzivnih iskustava.
Kroz povezivanje gejming tehnologija, digitalnih karaktera, imerzivnog zvuka i scenske arhitekture, učesnici su istraživali drugačije produkcijske procese i nove modele saradnje. Ukupno 38 mladih producenata, glumaca, audio i 3D specijalista radilo je na pričama inspirisanim industrijskim nasleđem Ložionice, povezujući performans, zvuk i digitalne alate u produkciji oglednog imerzivnog iskustva.
Razgovarali smo sa mentorima programa kako bismo bolje razumeli šta su učesnici zaista naučili, sa kojim su se izazovima susretali tokom rada i kako ove veštine već danas pronalaze svoje mesto u projektima koji nastaju u Srbiji i regionu Zapadnog Balkana.
Motion capture i digitalni performans
Po prvi put na ovim prostorima, glumci su imali priliku da se upoznaju sa detaljnom pripremom, tehničkim alatima i izazovima rada u motion capture okruženju. Kroz analizu projekata, tehničke vežbe i simulaciju snimanja na lokaciji, polaznici su osmislili i oživeli likove iz različitih epoha razvoja industrije u Srbiji.
Slobodan Danilović, animator i vođa radionice za digitalni performans, ističe da je najveći izazov bio naučiti kako da u “mocap ogledalu” vide avatara.
„Čini mi se da su naši učesnici najbrže usvajali upravo najteži koncept – animatorski pristup scenskom pokretu. Posebno ih je zainteresovala biomehanika pokreta i način na koji detalji oblikuju različite tipove kretanja. Najveći izazov postaje upravljanje anatomski drugačijim avatarom pokretima sopstvenog tela, jer je za takvu vrstu rada potrebno mnogo prakse.”
Danilović dodaje da se industrija video igara u Srbiji ubrzano razvija i da će potreba za glumcima sa iskustvom u motion capture radu nastaviti da raste.
„Nakon radionice već su organizovane audicije za nekoliko gejming projekata i glumci sa ovih prostora su već angažovani. Verujem da će razvoj mocap prakse inspirisati i druge oblasti, od digitalnog pozorišta do filmske i TV produkcije.”
Kreiranje digitalnih ljudi i rad u Unreal Engine-u
Naredni modul, posvećen kreiranju metahumana, vodio je Darko Subotin, koji ističe da je najveća vrednost programa bila mogućnost rada u realnim produkcionim uslovima.
„Tehnologija danas napreduje izuzetno brzo, a alati za kreiranje digitalnih ljudi postaju sve dostupniji. To vraća kreativnu snagu umetnicima, jer umesto prevazilaženja tehničkih prepreka mogu više da se posvete sopstvenom izrazu.”
Poseban izazov za učesnike bilo je balansiranje kreativnog izraza unutar jasno definisanih produkcionih okvira.
„Paradoksalno, kreativnost često postaje jasnija upravo kada postoje određena ograničenja. Upravo zato je ovaj program pružio veoma vredno iskustvo rada u timovima i realnim uslovima produkcije.”
Govoreći o mogućnostima primene ovih znanja van gejming industrije, Subotin naglašava da se stečene veštine mogu koristiti u filmu, reklamama, interaktivnim sadržajima, edukativnim aplikacijama i različitim oblicima vizuelne komunikacije zasnovane na real-time alatima.
Dizajn imerzivnog zvuka kao deo naracije
Kada je reč o modulu posvećenom dizajnu imerzivnog zvuka, mentor Miloš Martinov ističe da je jedna od najvećih promena za učesnike bilo razumevanje da zvuk nije dodatak projektu, već ravnopravan deo naracije.
„U većini studentskih projekata zvuk dolazi na kraju procesa, kada su ostali elementi već definisani. U projektima poput ovog, zvuk ima mnogo veću ulogu u naraciji, direkciji i ukupnoj kreativnosti.”
Tokom samo četiri dana radionice, tim je realizovao kompletnu zvučnu sliku projekta – od muzike za ceo projekat, bogate atmosfere za svaku od scena, preko vividnih zvučnih efekata za pet različitih scena u različitim erama koji ilustruju i vidljivo i nevidljivo (ceo projekat se oslanja na pantomimu koju zvuk oživljava i približava slušaocima), do folley zvučnih efekata koji su dodatno snimani i montirani.
„Grupa ljudi koja se uglavnom nije poznavala uspela je da kroz timski rad i međusobnu podršku u veoma kratkom roku izgradi kompleksnu i koherentnu zvučnu sliku. Izuzetno sam ponosan na energiju i posvećenost svih učesnika.”
Digitalni blizanac Vodotornja
Završni modul bio je posvećen kreiranju digitalnog blizanca Vodotornja Ložionice i njegovoj integraciji u celokupno iskustvo.
Mentor Dane Blačić ističe da rad u Unreal Engine-u omogućava učesnicima da svoje projekte razvijaju i testiraju u realnom vremenu, bez dugotrajnog renderovanja.
„To im omogućava da više istražuju, eksperimentišu sa prostorom i razmišljaju o iskustvu publike kao osnovi za pričanje priče.”
Kao rezultat rada više od 30 učesnika nastao je digitalni model Vodotornja Ložionice i tretman njegove unutrašnjosti, koji može poslužiti kao osnova za buduće imerzivne sadržaje i nove eksperimente u tom prostoru.
Novi prostor za buduće produkcije
Creative Engine otvorio je prostor za povezivanje različitih disciplina, tehnologija i profesionalnih praksi koje se sve češće susreću u savremenoj produkciji.
Radeći na konkretnim zadacima i zajedničkom projektu, učesnici su stekli iskustvo rada u okruženju koje podseća na realne produkcione procese, ali i priliku da istraže kako budućnost filma, gejminga, zvuka i performansa može izgledati kada se razvija kroz saradnju.