24. avgust 2020.

Digitalkraft priprema se za novi veliki poduhvat – film “Seljaci”, koji će realizovati u koprodukciji sa poljskim studijom Breakthru Films. Poljski autorski tim poznat je po svom prethodnom projektu “Loving Vincent” (“S ljubavlju, Vinsent”), ovenčanom mnogobrojnim nagradama, ali i nominacijama za Oskara, BAFTA i Golden Globe nagrade. Upravo sistem koji je Breakthru razvio za “Loving Vincent”, prvi celokupno oslikani animirani film, biće korišćen i za produkciju novog filma, te će naši timovi imati priliku da savladaju te specifične tehnike rada i budu deo vrlo ambiciozne produkcije.

“U novembru 2019. kontaktirali su nas producenti filma “S ljubavlju, Vinsent”, Sean Bobbitt i Hugh Welchman (dobitnik Oskara za animirani film “Peter and the Wolf”), iznoseći ideju da sa nama realizuju novi projekat pod nazivom “Seljaci” (“The Peasants”), čiji scenario predstavlja adaptaciju istoimenog romana poljskog nobelovca Vladislava Rejmonta. Film prema scenariju i u režiji Dorote Kobjele i Hugha Welchmana takođe bi se kreirao tehnikom animacije uljanog slikarstva. Verujem da ćemo zajedno pomeriti granice ove tehnike još fluidnijim i organskijim slikarskim postupkom i izazvati evoluciju u animaciji uljanog slikarstva pomerajući granice animiranog filma”, kaže Jelena Angelovski iz Digitalkrafta.

Pored uspostavljanja dogovora o saradnji sa Digitalkraftom producenti su posetili depo arhiva Narodnog muzeja u Beogradu u kome su odabrali dela slikara iz perioda akademskog realizma koja će se naći u filmu: “Vesela braća”, autora Uroša Predića, “Predeo u Bavariji”, Milana Popovića i “Prodavačica cveća” Miloša Tenkovića. Naša ponovo oživljena kulturna baština postaće tako vidljiva kroz ovo delo, koje želi da u umetničkom i produkcijskom smislu ujedini slovenske zemlje koje karakteriše tradicija u seoskom načinu života, dok Srbija stiče mogućnost da se dodatno pozicionira u sam centar svetske kinematografije.

A da filmska industrija uvek inovira, govori i podatak da će tim poljskih slikara i ovog puta biti pojačan slikarima iz Srbije koji će paralelno sa studijima u Poljskoj i Ukrajni raditi na originalnim delima koja će činiti novi film. Digitalkraft je tim povodom otvorio konkurs za 15 akademskih i neakademskih slikara, profesionalca u izradi reprodukcija, za koji se možete prijaviti do 18. septembra na LINKU. Tokom dve godine koliko je planirano da traje realizacija projekta, pored slikara, u kontinuitetu će biti angažovano oko 20 VFX artista, 2 supervizora srpskog slikarskog tima – Biserka Petrović i Vladimir Vinkić, koji su bili deo filma “S Ljubavlju, Vinsent”, a jedan od dva supervizora čitavog projekta biće Ana Pakljanac iz studija Digitalkraft.

Snimanje filma u trajanju od 36 dana već je počelo u Poljskoj, a ukupni budžet iznosi 4,5 miliona evra.

17. avgust 2020.

Portal Marketing mreža i ove godine organizuje dodelu nagrada KAKTUS koja će se održati na šestom po redu Festivalu integrisanih komunikacija – KAKTUS 2020, 3. i 4. novembra u Beogradu. Reč je o strukovnoj nagradi koja se dodeljuje kompanijama, institucijama i agencijama za najkvalitetnije i najprofesionalnije pojedinačne i integrisane kampanje u protekloj godini, kojom Marketing mreža želi da promoviše profesionalne uzore, ali i da svoj doprinos unapređenju i razvoju kreativne industrije u Srbiji.

I ove godine je kategorija EXECUTION-Produkcija dostupna za prijavu radova, a namenjena je izvršnim produkcijskim kućama za njihovo angažovanje na snimanju projekata za kampanje realizovane u periodu od 1. avgusta 2019. do 1. avgusta 2020. godine. Rok za dostavljanje radova je 20. septembar 2020. godine. Jedna produkcijska kuća može da prijavi više radova, a prijave se odnose samo na projekte realizovane za tržište Srbije. Radovi se prijavljuju isključivo elektronski, putem prijavnog formulara koji se nalazi na sajtu www.kaktus.rs.

Nagrada EXECUTION-Produkcija ustanovljena je 2019. godine i njen prvi dobitnik je Tuna Fish Studio za kampanju mts BOX (klijent: Telekom Srbija).

Kotizacija po pojedinačnoj prijavi u svim kategorijama iznosi 8.500 dinara za prijave do 31.08.2020. Za prijave posle 01.09.2020. kotizacija po pojedinačnoj prijavi u svim kategorijama iznosi 10.000 dinara.

Detaljnije o načinu prijave, kategorijama i propozicijama dodele nagrada pročitajte na www.kaktus.rs.

21. maj 2020.

Filmske produkcije u Srbiji spremne su za povratak na set zahvaljujući usvajanju Mеra zdrаvstvеnе zаštitе i prеpоruкa zа bеzbеdnо funкciоnisаnjе filmsкih prоduкciја tокоm еpidеmiје bolesti covid-19 od strane Vlade Srbije. Mere zaštite i preporuke za produkcije u Srbiji, kao i u drugim zemljama, uključuju standardnu sanitizaciju, obezbeđivanje lične zaštitne opreme za članove ekipa, redovno merenje temperature, fizičko distanciranje kad god je to moguće, ograničenje broja ljudi na setu i što više onlajn rada u predprodukciji. Od 22. maja javna okupljanja su ograničena na grupe do 100 ljudi, a za ulazak u Srbiju neće biti potrebno da se dostavi negativan PCR test, dok će testiranje na zahtev postati dostupno uz naknadu od 6.000 RSD.

Nakon usvajanja mera, produkcijske kuće se užurbano pripremaju za sezonu snimanja, a mnoge od njih su i zvanično najavile početak snimanja za poslednju nedelju maja. Prvi koji će se vratiti svojoj svakodnevnoj rutini na snimanjima biće domaće TV serije i projekti koje je prekinulo izbijanje virusa covid-19 i proglašavanje vanrednog stanja 15. marta. Ipak, uz uvedene mere njihov set će sada izgledati malo drugačije.

Vision Team je prva produkcija koja je testirala usvojeni protokol zaštite za svoju novu istorijsku TV seriju „Kralj“ i to kroz manje probno snimanje u njihovom novom studiju.

„Proba nam je pokazala da je moguće sprovesti sve mere, ali to zahteva mnogo promena u planiranju i smene timova u prostoru. Mi već imamo iskustvo rada uz poštovanje mera zaštite. Snimali smo 4 sezone reality programa Survivor na tropskim lokacijama, u džunglama, gde je postojao rizik od malarije, tako da su neke zdravstvene mere i ponašanje koje sada praktikujemo slični onima koje smo tada primenjivali. Za novi projekat radićemo i snimanje na lokacijama, ali tek nakon što završimo rad u studiju. Iskoristili smo vreme u karantinu da snimimo prazne ulice koje će biti dopunjene vizuelnim efektima s obzirom da je radnja smestena u prvu polovinu dvadesetog veka.”, kaže Dragan Đurković, izvršni direktor Vision Teama i predsednik Upravnog odbora Srpske filmske asocijacije.

Tim Balkanic Medie koji novu sezonu Outposta snima u PFI studiju, spreman je da nastavi snimanje treće sezone.

„Trenutno radimo na tome da dovedemo glumce iz SAD-a i Velike Britanije, dok se srpski deo ekipe uveliko priprema imajući u vidu mere zaštite koje ćemo primenjivati. Spremni smo da nastavimo sa snimanjima već prve nedelje juna u timovima koji će biti podeljeni po grupama kako bismo što više izbegli međusobno preklapanje“, kaže Ivana Vasić English, glavna kostimografkinja serije i partner u Balkanic Medii.

Pored TV serija, klijenti koji snimaju reklame su takođe spremni da se vrate u Beograd i finaliziraju već ugovorena snimanja. Produkcijske kuće tim povodom osmišljavaju različite sisteme za rad na daljinu, tzv. remote produkciju, kako bi se omogućilo prisustvo samo neophodnih članova ekipe na setu. Snimanje domaćih projekata je već počelo.

Direktni letovi za London, Beč, Frankfurt i Cirih pušteni su 18. maja, a očekuje se dalje povećanje broja destinacija u skladu sa međunarodnim merama. Hoteli su već preduzeli neophodne mere zaštite, a u dogovoru s produkcijskim timovima hoteli koji su članovi SFA spremni su da uvedu sve dodatne mere specifične za filmsku industriju.

15. maj 2020.

Nacionalna platforma Srbija stvara i studio za razvoj video igara Playrix RS, uz podršku Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) pozivaju sve profesionalne umetnike/ce i kreativce svih profila da se prijave na konkurs „Od inspiracije do dela“.

Za učešće na nagradnom konkursu potrebno je poslati autorski video snimak (neće se ocenjivati tehnički kvalitet snimka) u trajanju od najviše 10 minuta, u kome autor na kreativan, inovativan i edukativan način prikazuje svoj stvaralački put – od inspiracije do nastanka dela. Neka od pitanja na koje autor treba da odgovori su:

Kako stvaraš?

Šta te inspiriše?

Zašto je baš ta vrsta izražavanja važna za tebe i društvo?

Kako nove tehnologije utiču na stvaranje, ulogu stvaraoca i prezentovanje dela?

Radove je, putem WeTransfera, potrebno poslati na e-mail adresu: konkurs@serbiacreates.rs, najkasnije do 31. maja 2020. Stručna komisija, koju čine istaknuti predstavnici kulturnog i kreativnog sektora, odabraće 30 najboljih radova, čiji će autori biti finansirani iznosom od 75.000 dinara.

Cilj i ideja konkursa je pružanje podrške umetnicima/cama i kreativcima koji su zbog izbijanja pandemije bili onemogućeni da rade, zbog čega su mnogi zapali u tešku finansijsku situaciju, kaže viša savetnica Predsednice Vlade RS za kreativne industrije i turizam Ana Ilić, koja predvodi tim platforme Srbija stvara. „To ih ipak nije sprečilo da i u kriznim trenucima pronađu način i iz svojih domova dopru do publike. Da brojnim umetničkim i kreativnim sadržajima pruže utehu, ohrabrenje, inspiraciju i motivaciju. Želimo da ukažemo na ogroman značaj i neophodnost kulture, umetnosti i kreativnih industrija, koje su bile od suštinske važnosti tokom trajanja vanrednog stanja. Vreme je da sada mi njih podržimo“, kaže Ilić.

U tom kontekstu, važno je istaći i izuzetan primer kolegijalnosti i društvene odgovornosti unutar kreativnog sektora, koju je, priključivši se sponzorisanju konkursa, pokazao predstavnik privatnog sektora KI – studio za razvoj video igara Playrix RS iz Novog Sada.
Program Ujedinjenih nacija za razvoj važan je partner Vlade Republike Srbije u brojnim aktivnostima, a u poslednje dve godine i u oblasti razvoja kreativnih i digitalnih industrija.

Više informacija o propozicijama konkursa, temi i načinu slanja video sadržaja, možete pronaći na zvaničnom sajtu nacionalne platforme Srbija stvara.

28. april 2020.

U petak, 24. aprila Srpska filmska asocijacija je zajedno sa Crowe RS održala webinar za članove posvećen ekonomskim merama podrške privredi za ublažavanje posledica pandemije CoVid-19. Tokom webinara predavači Milan Lažetić i Jelena Dobrić su pojasnili pravne okvira za realizaciju mera, njihovu primenu i načine apliciranja, ali i odgovorili na najčešće postavljana pitanja. Prezentaciju sa webinara možete preuzeti OVDE, a snimak webinara poslušajte na LINKU.

U nastavku pogledajte odgovore na pitanja koja su članovi SFA postavili predavačima.

• Da li preduzetnik koji je osnovan 30. marta 2020. godine može da koristi fiskalne pogodnosti i direktna davanja propisana Uredbom?

Ne može. Uredba u članu 3. propisuje da privredni subjekti mogu da koriste fiskalne pogodnosti i direktna davanja ako su osnovani pre 15. marta 2020. godine i registrovani kod nadležnog organa ili organizacije, odnosno ako su u navedenom period postali PDV obveznici.

• Da li je moguće koristiti samo jednu od mera pomoći ili se prijava vrši isključivo za paket mera?

Sa formalnog aspekta, nije se moguće prijaviti za samo jednu od mera. Ipak, u praksi ništa ne sprečava poslodavca da obračuna i plati poreze i doprinose, a da iskoristi direktna davanja. S druge strane, ne vidimo problem ni u tome da poslodavac odloži plaćanje poreza i doprinosa, a ne povuče sredstva sa namenskog računa – ista bi trebalo da budu vraćena u budžet do 15. avgusta 2020. godine, ali ne bi trebalo da bude bilo kakvih posledica po poslodavca.

• Šta se podrazumeva pod smanjenjem broja zaposlenih u smislu Uredbe o utvrđivanju Programa finansijske podrške privrednim subjektima za održavanje likvidnosti i obrtna sredstva u otežanim ekonomskim uslovima usled pandemije CoVid-19 izazvane virusom SARS-CoV-2?

Pomenuta Uredba propisuje da je osnovni uslov za realizaciju kredita da privredni subjekt u periodu od 15. marta 2020. godine pa do isteka tri meseca nakon puštanja u rad sredstava u korišćenje ne smanjuje broj zaposlenih za više od 10%, ne računajući zaposlene koji su sa privrednim subjektom u privatnom sektoru zaključili ugovor o radu na određeno vreme pre 15. marta 2020. godine za period koji se završava u navedenom vremenskom okviru.
Dakle, ukoliko do isteka ugovora o radu na određeno vreme dođe u periodu od tri meseca nakon puštanja sredstava u korišćenje, to ne bi trebalo da utiče na utvrđivanje broja zaposlenih u smislu ove odredbe. Ipak, smatramo da bi trebalo restriktivnije tumačiti odredbu za slučajeve kada do prestanka radnog odnosa u opisanom slučaju dolazi, ne zbog isteka ugovora u ovom periodu, već zato što je poslodavac dao otkaz zaposlenom u takvom vremenskom okviru. Imajući u vidu prirodu svih mera i njene ciljeve, smatramo da poslovac u ovakvoj situaciji ne bi imao prava na kredit, ako bi se zbog takvog otkaza broj zaposlenih smanjio za više od 10%.

• Da li poslodavac može da dobije fiskalne pogodnosti i direktna davanja i za zaposlene za koje već dobija olakšice na osnovu Zakona o porezu na dohodak građana?

Da, jedno ne isključuje drugo. 

• Da li u situacijama kada zaposleni raskine ugovor o radu i na taj način broj zaposlenih bude smanjen za više od 10% gubi pravo na podsticaj?

Da. Osnov prestanka radnog odnosa nije relevantan.

• Da li preduzetnik koji je registrovao privremeni prekid obavljanja delatnosti 16. marta može da ostvari pravo na direktna davanja i fiskalne pogodnosti?

Može. Registracija prekida delatnosti nakon uvođenja vanrednog stanja, nije razlog za neostvarivanje prava na korišćenje mera.

• Da li poslodavac ima obavezu da na iznos direktnih davanja za zarade zaposlenih obračuna poreze i doprinose?

Poslodavac jeste u obavezi da na ovaj iznos obračuna i plati poreze i doprinose. 

• Da li se iznos direktne pomoći može iskoristiti kao „bonus“ ili dodatak na zaradu?

Može. Uredba ne propisuju kolika mora biti zarada zaposlenog – direktno davanje se može iskoristiti kao dodatak ili bonus. 

• Da li pomoć mogu dobiti lica koja imaju preduzetničke agencije, a u isto vreme su zaposlena kod drugog poslodavca?

U slučaju da je lice istovremeno zaposleno i preduzetnik je, za svoju agenciju ne može dobiti pomoć predviđenu Uredbom.

• Na koji način preduzetnik paušalac aplicira na ove mere, s obzirom da ne podnosi PPP-PD poresku prijavu?

Preduzetnik paušalac će za mere biti prijavljen po automatizmu – bio je u obavezi samo da odabere u kojoj banci želi da otvori račun, ako ima račune u više banaka.

• Da li se pomoć u vidu direktnih davanja odnosi i na lica koja imaju potpisane ugovore o delu?

Ne, pomoć se odnosi samo na lica u radnom odnosu.

The Outpost set u PFI studiju – fotografija je vlasništvo Electric Entertainmenta i Arrowstorma – fotograf: Aleksandar Letić

25. april 2020.

Londonski filmski finansijer Head Gear Films objavio je danas pokretanje do sada najveće investicije za produkcije koje planiraju da snimaju u Srbiji. Finansiranje će biti namenjeno projektima u izvršnoj produkciji kuće Balkanic Media, člana SFA, koju su osnovali Džonatan Ingliš, poznat po filmu Ironclad, i Džejms Gib, producent is Los Anđelesa.

Fond je namenjen predfinansiranju podsticajnih mera Ministarstva privrede Srbije za investiranje u audiovizuelnu produkciju, koje su se pokazale kao najpovoljniji program te vrste u Evropi, nudeći povraćaj od 25% uloženih sredstava u filmove i TV serije, koji ispunjavaju kriterijume, i 30% za projekte sa budžetom od preko 5 miliona evra. Iz Head Gearaa, koji su osnovali Fil Hant i Kompton Ros, ističu da je fond fokusiran prventsveno na produkciju TV serija i delimično filmova, nudeći kreditiranje i zatvaranje finansijkih konstrukcija za servisne produkcije Balkanic Medie, kao i za originalne sadržaje kompanije. Balkanic Media je već uspešno proizvela dve sezone serije The Outpost za mrežu CW, kao i treću sezonu serije SEAL Team, koristeći prednosti podsticajnih mera u Srbiji.

“Uvek sam želeo da proširim poslovanje i na druge oblasti, i partnerstvo sa Balkanicom gradimo na našem rastućem portfoliju televizijskih projekata, istovremeno postavljajući temelje na drugim teritorijama. Pored baze u Britaniji, Head Gear ima predstavništva i u Australiji i Los Anđelesu. Džonatana i Džejmsa iz Balkanica poznajem jos od polovine ‘90ih, što ih čini savršenim partnerima za poduhvat u Srbiji”, navodi Hant.

“Srbija produkcijama nudi neverovatan kvalitet spram uloženog novca, i srećni smo što za partnera imamo Fila i Head Gear Films. Ovaj ugovor omogućava Balkanicu da svojim klijentima–producentima, studijima i TV mrežama, obezbedi paket opcija za finansiranje, koje uključuju i finansiranje državnog povraćaja uloženih sredstava”, dodaje Gib.

“Srbija se pozicionirala ne samo kao lokacija za snimanje, već kao pouzdan partner u produciranju. Podsticajne mere Vlade zajedno sa niskim cenama produkcije, studijima svetskog standarda u PFI-ju i izuzetno iskusnom ekipom, čine Srbiju najboljim izborom za snimanje u Evropi”, izjavio je Ingliš. Balkanic je trenutno u toku produkcije treće sezone TV serije The Outpost, koja se snima u PFI studiju u Beogradu, za Electric Entertainment Deana Devlina i Arrowstorm Entertainment. Kompanija je takodje producirala i nezavisne filmove The Deal i A.I. Rising.

1. april 2020.

Ministarstvo finansija Republike Srbije je 31. marta predstavilo paket mera za podršku privredi, čija ukupna vrednost iznosi 5.1 milijardi evra. U pitanju su mere iz oblasti poreske politike, očuvanja likvidnosti privrede, direktne podrške privredi i pomoći svim punoletnim građanima. Usvajanje seta dokumenata koji će omogućiti realizaciju mera i dati odgovore na pitanja koja su se javila vezana za njihovu primenu, očekuje se u prvoj polovini aprila. One bi trebalo da budu primenjene i na sve firme i preduzetnike u audio-vizuelnom sektoru, pa se očekuje da ovo bude jedan od načina na koji će država pomoći i očuvanje filmske industrije. Naš član, Crowe RS napravio je pregled svih mera koje će biti usvojene i možete ih pogledati u nastavku teksta.

Kada je u pitanju poreska politika, mere koje će biti usvojene su:

• Odloženo plaćanje poreza i doprinosa na zaradu za privatni sektor tokom trajanja vanrednog stanja – sa otplatom ovih obaveza otpočeće se najranije od 2021. godine uz mogućnost otplate na 24 mesečne rate;
• Odloženo plaćanje akontacija poreza na dobit u drugom kvartalu 2020. godine;
• Davaoci donacija su oslobođeni obaveze plaćanja PDV-a.

U pogledu direktne pomoći privatnom sektoru, predviđena je pomoć preduzetnicima, mikro, malim i srednjim pravnim licima i to u vidu uplata pomoći u visini minimalne zarade, dok pomoć predviđena za velika pravna lica iznosi 50% neto minimalne zarade za zaposlene kojima je rešenjem utvrđen prestanak rada.

Mere za očuvanje likvidnosti privrede biće realizovane kroz:

• Program podrške privredi preko Fonda za razvoj (ovo se odnosi na preduzetnike, mikro, mala i srednja pravna lica) – predviđena su sredstva u iznosu od 200 miliona evra;
• Garantnu šemu za podršku privredi i to za kredite za održavanje likvidnosti i obrtnih sredstava za preduzetnike, mikro, mala i srednja pravna lica. Ovaj vid podrške biće realizovan preko komercijalnih banaka, a ukupna vrednost garantne šeme je oko 240 milijardi dinara.

Kao mera podrške velikim pravnim licima pomenuto je uređenje regulative u vezi sa korporativnim obveznicima, kao jednom od načina finansiranja privrednih subjekata. Cilj ove mere jeste da se velikim pravnim licima omogući zaduživanje po povoljnijim uslovima. Dodatno, u javnosti se kao jedna od mera pominje i moratorijum na isplatu dividendi, ali nije poznato na koji način će ona biti primenjena.

Privredni subjekti koji su tokom trajanja vanrednog stanja umanjili broj zaposlenih za više od 10% (ne računajući zaposlene na određeno vreme kojima ugovor ističe tokom vanrednog stanja) i koji su privremeno prekinuli poslovanje pre proglašenja vanrednog stanja 15. marta neće moći da računaju na mere podrške.

28. mart 2020.

REZULTATI ANKETE SRPSKE FILMSKE ASOCIJACIJE

Nije potrebno puno promišljanja da bi se zaključilo da je filmska industrija potpuno blokirana vanrednim stanjem i zdravstvenom opasnošću usled pandemije CoVid-19. Kao i turizam, filmska industrija visoko je mobilna, zahteva javni prostor i veliki broj osoblja, a istovremeno ima sve veći međunarodni karakter. Da bismo ipak ustanovili preciznu zdravstvenu sliku sektora audiovizuelne produkcije sproveli smo anketu zajedno sa Filmskim centrom Srbije i Privrednom komorom Srbije i njome obuhvatili 130 firmi, od kojih 25 članova SFA, koje su bile ljubazne da u kratkom roku podele sa nama stanje u svojim firmama i na taj način dobijemo vrlo jasnu sliku ekonomskih poteškoća za koje je potrebna brza reakcija države.

Odgovori na pitanja reflektuju mišljenje 53% firmi i 47% preduzetnika, među kojima najviše scenografa i produkcijskog osoblja. Anketa je obuhvatila 40 firmi iz produkcije, ali i 12 distributera i 8 prikazivača čime smo dobili celokupni uvid u stanje u sektoru. Rezultati koji slede samo su barometar trenutnog stanja, ali dovoljno jasan prikaz da bi se usmerila adekvatna pomoć.

DIREKTNI GUBICI U MARTU I OČEKIVANJA ZA NAREDNA 3 MESECA

Za veliku većinu, od 73% anketiranih firmi otkazani su svi poslovi čime je procenjeni gubitak samo anketiranih firmi za obustavu rada tokom 3 nedelje u martu mesecu procenjen na 9,6 miliona evra, od čega nešto više od polovine 4,9 miliona evra su gubici 20 anketiranih firmi u oblasti distribucije i prikazivaštva. U realnosti ova cifra je barem 3-4 puta veća ako uzmemo ceo sektor van anketiranog uzorka.

Svega nešto malo više od 20% firmi odgovorilo je da su zadržali posao u istom obimu i da organizuju posao od kuće ili na daljinu – ovo se odnosi na post-produkciju, produkciju animiranog sadržaja, pripreme projekata planiranih za snimanje na leto, priprema projekata za konkurse i sl.

Milionski gubici nastavljaju da se ređaju jer u narednom periodu (april-jun) 60% firmi očekuje da će biti bez ikakvih prihoda, dok još 27% njih očekuje da će im pad prihoda biti veći od 50%. Svega mali procenat, oko 4%, nema pad prihoda, ili je on veoma mali i te firme uglavnom su u domenu postprodukcije i vizuelnih efekata čiji glavni izazov je organizacija posla na daljinu i pristup kvalitetnoj IT infrastrukturi kako bi količina podataka i obrada materijala mogla nesmetano da se odvija.

 ŠTA RADI SVET, A ŠTA RADIMO MI?

Pregledali smo šta su druge zemlje već do sada uvele i pored Nemačkog federalnog fonda sa 15 miliona evra pomoći specifično namenjenog firmama u produkciji i prikazivaštvu, teško da se Srbija može takmičiti sa merama kao što su pokrivanje dvonedeljne plate za frilensere, uvedeno u Velikoj Britaniji i SAD, ili nadomešćivanje izgubljenog profita za period april-jun svim firmama u oblasti kulture za šta je Švedska obezbedila 45 miliona evra. Čak se i Netflix priključio sa 100 miliona dolara koji će kroz profesionalne unije i produkcijske centre u kojima ovaj gigant funkcioniše biti distribuirane članovima ekipa koji su sprečeni da rade i time lišeni osnovnog prihoda. U većini zemalja, zavisno od njihove ekonomske snage, ali i jačine sindikata uvedene su različite mere koje se sve svode na: odloženo plaćanje poreskih obaveza, smanjenje poreskih stopa, lakši pristup bankarskim kreditima sa državnim garancijama i posebne podsticaje za firme koje su u značajnoj meri pogođene krizom.

U Srbiji za sada nema mera koje su specifično usmerene na pojedinačne sektore. Narodna banka Srbije je uvela moratorijum na otplatu kredita, dok je Ministarstvo finansija donelo Uredbu radi ublažavanja efekata krize koja se u najvećoj meri odnosi na poreske obveznike koji su ušli u reprogram poreskih kredita. Ministarstvo rada je takođe propisalo da u slučaju smanjenja obima rada, zaposleni ima pravo na naknadu zarade u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, a najmanje u visini 60% prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci, s tim da ne može biti manja od minimalne zarade.

U okruženju vidimo da su zemlje već pokrenule apele, radne grupe i udruženim snagama lobiraju za ekonomske mere usmerene ka filmskom sektoru. Severna Makedonija je među prvima obezbedila hitne grantove za 27 projekata u završnoj fazi produkcije i formirala radno telo koje će raditi na uspostavljanju pravila za distribuciju dalje pomoći.

Najveći izazov sa kojima se naše firme suočavaju (44% slučajeva) bez sumnje su isplate punih iznosa plata, poreza i doprinosa u uslovima potpune obustave rada i nemogućnost organizacije posla na daljinu, te izostanka prihoda. Dok za deo paušalaca postoji opcija zamrzavanja firmi, za one koji nastavljaju da rade u malom obimu, ili potražuju zaostale honorare odlaganje ili umanjenje plaćanja poreza je označeno kao vodeća poželjna mera.

Drugi po veličini izazov, za 17% firmi, je naplata potraživanja za završene poslove iz prethodnog perioda. 15% firmi kao izazov navodi organizovanje rada od kuće i održavanje procesa rada na započetim projektima. Zanimljivo je reći da samo mali broj njih, oko 3%, vidi otplatu kredita kao problem, što govori o maloj zaduženosti sektora, dok nešto veći broj, oko 5,6%, ima problem plaćanja troškova zakupa i poslovnog prostora.

 KOJE MERE SU POTREBNE FILMSKOJ INDUSTRIJI U SRBIJI?

Razmatrajući između najprisutnijih modela mera dve trećine anketiranih se izjasnilo da bi poresko rasterećenje na stalnozaposlene najdirektnije pomoglo firmama, odnosno odlaganje plaćanja poreza i doprinosa za one registrovane kao paušalce.

18% anketiranih firmi smatra da bi beskamatnim kreditima sa grejs periodom pomogli da prebrode datu situaciju.

Firme su takođe poslale snažan apel ka Filmskom centru Srbije i Ministarstvu kulture, da moraju održati sve planirane konkurse kako bi firme, pogotovo one isključivo fokusirane na autorsku produkciju, nastavile sa radom, ali isto tako 8% njih smatra da bi država trebalo da pojača javne nabavke, bilo kroz stimulisanje TV stanica sa nacionalnom frekvencijom da otkupljuju gotove programe iz kataloga firmi, ili kroz naručivanje digitalne produkcije drugih kulturnih sadržaja (pozorišta, koncerata itd).

Velika većina predstavnika industrije (67%) složila se da bi u ovom trenutku pozitivan uticaj na njihovu firmu imalo odlaganje primene novina zakona o dohotku građana, odnosno odlaganje primene testa samostalnosti do kraja godine, što smo videli da je odložila i Britanija.

 *SLIKA SA NASLOVNE STRANE VESTI PREUZETA SA variety.com                                                    *Front Page Image Source:  variety.com

26. mart 2020.

Usled svetske epidemije virusa Covid-19 filmska produkcija među prvim delatnostima se našla u nepovoljnoj situaciji. Obustavljena su sva snimanja i rad na setu, dok se realizuju samo oni segmenti (post)produkcije koje je moguće uraditi na daljinu i sa malim brojem ljudi. Mnoge firme neće biti u mogućnosti da održe isti nivo stalno zaposlenih ili naplate potraživanja. Svi pozitivni efekti koje filmska produkcija donosi, brzo će postati deo negativnih domino efekata u privredi i na privredu. Još uvek se ne zna do kada će epidemija trajati ali je sigurno da već sada treba da razmišljamo o mogućim načinima kako da se umanji trenutna šteta, ali i ekonomskim merama koje su potrebne industriji da se oporavi nakon izlaska iz vanrednog stanja.

Mnoge evropske zemlje već preduzimaju mere pomoći kulturnom i kreativnom sektoru, pa su tako Francuska, Velika Britanija, Nemačka, Italija, Poljska, Belgija i Švedska prve izašle sa merama poput smanjenja poreza na zaposlene, subvencija, pozajmica, reprogramiranja dugova i umanjenja poreza sektoru kulture, naročito bioskopima, pozorištima i nezavisnim produkcijskim kućama i mikro-firmama. Slične apele i inicijative već su uputile i različite privredne alijanse.

Pored inicijativa „Digitalna solidarnost“ za dostupnost digitalnih sadržaja, audio-vizuelne sadržaje tokom trajanja vanrednog stanja učinili su dostupnim i Filmski centar Srbije i Jugoslovenska kinoteka na svojim youtube kanalima. Ipak, za opstanak kreativnih industrija presudne će biti ekonomske mere Vlade Republike Srbije kojima će podržati firme i pojedince koji su zaposleni u audiovizuelnom sektoru.  

Da bismo na kvalitetan način mogli da sagledamo zdravlje firmi u filmskom sektoru pozivamo vas da odgovorite na upitnik o stanju vašeg poslovanja. Srpska filmska asocijacija će iskoriti odgovore za formulisanje što adekvatnijih mera pomoći i njihovo komuniciranje ka nadležnim institucijama, ministarstvima i Vladi R. Srbije.

Za popunjavanje upitnika potrebno je manje od 10 minuta, pomozite nam da jasno, glasno i precizno artikulišemo probleme i predloge za pomoć industriji.

Odgovaranje na anketu, koju možete pronaći na LINKU, je dostupno do 27. marta u ponoć.

6. mart 2020.

Srpska filmska asocijacija i Crowe RS održali su 3. marta 2020. seminar za članove na temu početka primene testa samostalnosti.

Opšti utisak sa seminara jeste da je zakonodavac prilikom uvođenja testa samostalnosti bio fokusiran na IT industriju, čime nisu u dovoljnoj meri uzete u obzir specifičnosti drugih industrija koje su bazirane na pojedinačnim projektima, različitog trajanja što je osnovna karakteristika produkcije audiovizuelnih sadržaja – filma, TV serija, reklama.

Kriterijumi testa samostalnosti postavljeni su dosta široko, te postoji rizik da i ona lica koja zaista obavljaju samostalnu delatnost, ipak ispune 5 od 9 postavljenih kriterijuma. Stoga, veoma je značajno da poreski inspektori prilikom kontrola imaju u vidu specifičnosti projekata koje sprovode kompanije u ovoj oblasti.

Kroz detaljnu diskusiju sa učesnicima seminara zaključeno je da nedoumicu izazivaju kriterijumi koji se odnose na određivanje mesta na kom će preduzetnik obavljati poslove na kojim je angažovan (što veoma često određuje nalogodavac, bez obzira na to da li je reč o licu koje je samostalno u obavljanju svojih delatnosti ili ne), određivanje radnog vremena (neretko, sa preduzetnicima se dogovara kada, na primer, moraju da dolaze na snimanja), kao i kriterijum koji se odnosi na specijalizovane alate, opremu i druga materijalna/nematerijalna sredstva koja obezbeđuje nalogodavac, a koristi preduzetnik prilikom pružanja usluga (na primer, posebne kamere ili licence za softver).

S druge strane, postoje kriterijumi kod kojih ne bi trebalo da bude problema prilikom sprovođenja testa samostalnost i koji su prilično jasno formulisani – kriterijumi koji se tiču odgovornosti preduzetnika za obavljen posao, broja dana koje preduzetnik provede radeći za jednog nalogodavca i postojanja klauzule kojom se zabranjuje preduzetniku da obavlja poslove za druge nalogodavce.

S obzirom da je odgovornost u potpunosti na poslodavcima, učesnici seminara izrazili su strah da uglavnom neće biti u mogućnosti da proveravaju da li preduzetnik više od 70% prihoda ostvaruje upravo od njih ili ima i drugih klijenata – u ovoj situaciji, kompanije će zavisiti isključivo od toga jesu li informacije koje dobijaju od angažovnaih preduzetnika tačne. Ovo može biti značajno u situacijama kada su projekti finansirani od strane stranih investitora, koji insistiraju na tome da svi troškovi budu predvidljivi i da ne bude značajnih odstupanja od planiranog budžeta.

Podsticaji se mogu iskoristiti za preduzetnike koji se zaposle do kraja aprila, a odnose se na zarade zaključno sa decembrom 2022. godine. Neophodno je da uslovi budu ispunjeni kako na strani preduzetnika (da nije bio zaposlen tokom 2019. godine) i poslodavca (da povećava broj zaposlenih u odnosu na 31. decembar 2019. godine).

Kao pozitivnu, izdvajamo činjenicu da je Poreska uprava objavila Uputstvo za primenu testa samostalnosti, što u određenoj meri doprinosi pravnoj sigurnosti tokom sprovođenja poreskih kontrola i pokazuje kako poreski organi tumače svaki od kriterijuma. Iako prilikom kontrole može biti pregledana dokumentacija iz ranijih perioda, Poreska uprava će moći da primeni novi tretman isključivo na one isplate preduzetnicima izvršene nakon 1. marta 2020. godine.

Crowe RS će pratiti na koji način će test samostalnosti biti primenjivan u praksi i kroz mišljenja Ministarstva finansija, te će o svemu obaveštavati članove SFA. Prezentaciju sa seminara možete preuzeti OVDE.