Predrag Jočić nedavno je izabran za novog predsednika Srpske asocijacije snimatelja. Kao direktor fotografije radio je na velikom broju filmova i serija, i jedan je od osnivača produkcijske kuće Contrast Studios. Iskoristili smo ovaj sjajan povod da sa Predragom razgovaramo o budućim planovima SAS-a.
S obzirom da si niz godina član Izvršnog odbora SAS-a, možeš li da napravis osvrt na najveće uspehe asocijacije i sta će biti prioriteti u tvom mandatu?
Asocijacija snimatelja postoji već jedanaest godina, i jedan od njenih osnovnih ciljeva jeste očuvanje i zaštita autorsko – kreativnog identiteta članova, kao i svih snimatelja slike u Srbiji. U tom cilju smo pre pet godina osnovali festival snimateljskih ostvarenja “Slika u pokretu”. Iz godine u godinu festival privlači sve veću pažnju ne samo domaće i stručne javnosti već i filmskih autora iz regiona i sveta.
Jedna od važnijih stvari u prethodnom periodu je svakako organizacija dodele godišnjih nagrada IMAGO u svim kategorijama, koja je održana 2019. godine u Beogradu, kada smo bili domaćini najznačajnijim direktorima fotografija iz celog sveta.
Ciljevi asocijacije će i u narednom periodu biti da zaštiti i održi ugled direktora fotografije, da svojim delovanjem u javnosti skrene pažnju na važnost i vrstu posla kojim se bavimo. Da osnažimo festival i asocijaciju, stvorimo dobre kontakte u regionu i Evropi i da nam svake godine gostuju najpriznatiji direktori fotografija koji će moći svoje iskustvo da prenesu našim studentima i filmskim radnicima. Da očuvamo sećanje na legende naše profesije, ali i da otvorimo vrata i pomognemo afirmaciju novih generacija direktora fotografije.
Kako vidiš kreativni potencijal novih generacija članova SAS-a?
Tehnološki razvoj kao i globalizam nam svima, a posebno mladim generacijama, omogućava da imamo uvid u mnoštvo najrazličitijih sadržaja, ideja i koncepata širom planete kada je vizuelna umetnost u pitanju. Sa jedne strane, tesko je danas izmisliti nesto novo i biti svež, ali sa druge strane to mnoštvo sadržaja nam omogućava da u svom oku, mozgu i umu filtriramo ono najinteresantnije za nas. Iz takvih stimulansa se rađaju nove kreativne ideje. U tom smislu ima značajan broj direktora fotografija mlađe generacije koji su se izdvojili svojim projektima i koji svojim radom skreću pažnju na sebe. U značajnoj meri to omogućava i veliki porast obima filmske i televizijske produkcije u Srbiji zadnjih godina. Nadamo se da će se taj trend nastaviti i da će svojom energijom, kreativnošću i kvalitetom generacije mladih dolazećih kolega kroz vreme stati na mesta najznačajnijih snimatelja i nastaviti tamo gde su generacije pre nas stale.
Kako ocenjuješ međunarodnu poziciju direktora fotografije iz Srbije? Kakva je saradnja SAS-a sa IMAGOM ili drugim strukovnim udruženjima?
Srpska asocijacija snimatelja je danas veoma visoko kotirana u međunarodnim filmskim institucijama. Naši direktori fotografije i ostali filmski radnici su vrlo priznati i cenjeni u Evropi i u regionu. U prilog tome govori činjenica da Srbija ima dva svoja predstavnika u najprestižnijoj svetskoj federaciji snimatelja IMAGO. Predrag Bambić je već godinama član borda guvernera IMAGA, a Bojana Andrić je od prošle godine član tehničkog komiteta za kreativnu primenu tehnologije u toj prestižnoj asocijaciji. Zahvaljujući tome dobili smo priliku da 2019. ugostimo najznačajnija imena svetske kinematografije, što je bio veoma značajan događaj za Srbiju u tim krugovima.
Svakako da još moramo da radimo i napredujemo u tom smislu i na najbolji mogući način pospešujemo značaj i respekt kako naših direktora fotografije pojedinačno, tako i čitave profesije i naše asocijacije.
U čemu vidiš da je najveći značaj postojanja i funkcionisanja strukovnih asocijacija unutar filmske industrije?
Filmska industrija u Srbiji je nažalost godinama bila u veoma lošoj situaciji, gotovo da je jedva opstajala. Na radost svih nas, poslednjih nekoliko godina mozemo reći da se okolnosti menjaju. Sve je više emitera, budžeta i mogućnosti. Postojanje i opstanak strukovnih asocijacija je od velike važnosti. To je linija odbrane struke, umetničkog integriteta, jedinstva i sloge unutar jedne profesije i to sasvim sigurno važi ne samo za asocijaciju snimatelja već i za sve ostale asocijacije u Srbiji. Važnu ulogu u ovome igra i Filmski centar Srbije, koji je prepoznao aktuelne probleme i pokušava da se uključi kao aktivna podrška strukovnim udruženjima.
Koliko novih članova SAS prima svake godine i kada otvarate prijem za nove članove?
Po statutu asocijacije nemamo obavezu ili ograničenja koliko godišnje moramo ili treba da primimo novih članova. Za poslednjih nekoliko godina primljeno je u članstvo asocijacije jedanaest novih članova tako da asocijacija sada broji ukupno 47 članova. U okviru asocijacije snimatelja svake godine se osniva komisija za prijem novih članova, koja prikupi dokumenta i selektuje potencijalno nove članove. Zatim se na skupštini asocijacije koja se svake godine održava u martu organizuje glasanje u kojem učestvuju svi članovi, a kandidati koji dobiju potreban broj glasova postaju punopravni članovi asocijacije.
Sa Bojanom Andrić kao potpredsednicom SAS-a, da li planirate neke projekte usmerene na profesionalno osnaživanje žena? Koliko žena broji sadašnje članstvo SAS-a?
Bojana Andrić je, od svog ulaska u asocijaciju 2018. godine, jedan od aktivnijih i snažnijih članova i od početka je uključena u rad IO, a nedavno je izabrana i za punopravnog člana IMAGO Tehničkog komiteta, u kome se nalazi sa još tridesetak snimatelja i kolorista iz celog sveta, ali i isto toliko najznačajnijih visokih predstavnika proizvođača snimateljske opreme, što i za SAS ima veliki značaj. Kada je u pitanju proces osnaživanja žena, u prethodnom periodu se on već uveliko događa, jer sve veći broj devojaka upisuje kameru, pa su akademije i fakulteti zapravo prva instanca koja to omogućava, a SAS će sa zadovoljostvom raditi na svim vrstama aktivnosti koje doprinose ravnopravnom položaju koleginica, što uključuje i konkurisanje za projekte na tu temu. Uz Bojanu Andrić, u okviru SAS-a tu su i koleginice Jelena Stanković, Tatjana Krstevski i Maja Radošević. Sve četiri su aktivne i veoma tražene snimateljke, i upravo su one predstavnice te nove generacije.
Sa razvojem tehnologije, pogotovo virtuelne produkcije, kako vidiš ulogu DP-eva u toj revoluciji?
Snimatelji moraju konstantno da se unapređuju, izučavaju nove procese i tehnologije i drže korak sa njihovim razvojem. Vurtualne produkcije su jedan segment, i njihova budućnost je neupitna, kao što je neupitno da je uloga DP-eva od krucijalne važnosti za svaki vizuelni identitet projekta, pa i za virtuelnu produkciju, samo što se u samom procesu menjaju neke od faza – više se radi u pretprodukciji, unapred se pripremaju svi elementi i DP mora da učestvuje u tom procesu kako bi dobio ono što želi. Pojavljuju se i nova zanimanja i novi saradnici – unreal inženjeri i specijalisti, dizajneri pozadina (environment)… i ovom procesu se prilagođava cela filmska ekipa. Mixed reality je segment koji se ubrzano razvija, kao i rad sa LED zidovima i gejmerskim programima (unreal engines) i to je proces o kome ćemo dosta da učimo, te je neophodno da se naši snimatelji kontinuirano usavršavaju. Konferencija CGA Belgrade koju organizuje SFA jedna je od takvih prilika za buduću saradnju.