Viktorija Film već decenijama uspešno razvija sopstvene projekte, dok istovremeno radi servisne produkcije pokrivajući tako najširi dijapazon žanrova i različitih vrsta sadržaja. Pred kraj ove izazovne i nepredvidive godine, razgovarali smo sa Markom Jocićem koji nam je dao kompletan pregled domaće industrije i stanja na setu u doba globalne pandemije.
Kakva je situacija sa domaćom produkcijom, koliko je pandemija promenila pripremu i planiranje produkcije?
Trenutno stanje domaće produkcije je vrlo zadovoljavajuće što se tiče razvoja projekata i snimanja, imajući u vidu situaciju sa pandemijom. Televizijska proizvodnja doživljava procvat u Srbiji poslednjih par godina i kako stvari stoje pandemija je nije značajnije usporila, čak joj je globalno gledajući dala dodatni stimulans. Ljudi manje izlaze i više vremena provode uz TV program ili streaming platforme. Sa druge strane, neki delovi industrije kao što su bioskopi i distributeri, primaju najjače udarce i za njih je ovo verovatno najgori period poslovanja ikada. To će se najviše videti u narednom periodu jer se filmovi nagomilavaju i ne izlaze u bioskope čekajući bolju situaciju – odnosno potencijalni početak masovne vakcinacije i obuzdavanje pandemije. To naravno nije samo slučaj u našoj zemlji već je globalna stvar.
Priprema i planiranje proizvodnje su se promenili i postali značajno kompleksniji, jer moraju da prate izazove koje je doneo covid-19. Sada, koordinatori za zdravlje i bezbednost imaju nove zadatke, doktori su stalno prisutni na setu, vrše se redovna i vanredna testiranja ekipe, koriste se zaštitna i preventivna sredstva, nove su procedure za sama snimanja, ozbiljnjija logistika i implementacija mera u uvek različitim potrebama konkretnih snimanja. Tome dodajem i izazove sa nemogućnošću snimanja na određenim lokacijama zbog zdravstvenih ograničenja, odbijanje određenih rizičnih grupa da rade zbog rizika, npr stariji glumci ili članovi ekipe. Takođe i osiguravajuće kuće su limitirale neke svoje usluge, jer je i njima situacija nova. Svako potencijalno zaražavanje nekog člana ekipe ili više njih, osim prvenstveno ozbiljnog zdravstvenog rizika, donosi i veliki rizik probijanja plana snimanja, samim tim i probijanje budžeta. Tako da se mere zaštite planiraju unapred, izvršavaju planski i striktno koristeći svetska iskustva i rešenja kako bi se rizik sveo na najmanju meru.
Da li postoji zainteresovanost za snimanje filmova, ili je ekspanzija serijskog programa potisnula film u drugi plan? Da li se i Viktorija Film okreće više takvoj vrsti sadržaja?
Zainteresovanost za snimanje filmova postoji, ali takođe postoje i ugovorne obaveze prema Filmskom centru Srbije kao glavnom sufinasijeru ubedljivo najvećeg broja domaćih filmskih projekata, gde postoje ranije utvrđeni rokovi proizvodnje. Distribucija, koja skoro da ne postoji, trenutno je glavni kočničar koji proizvodnju projekata prolongira ili iziskuje izuzetno obazriv pristup. Sa druge strane kao što sam pomenuo, serijski program je u ekspanziji kako globalno tako i kod nas, nije naslonjen na biskope, tako da nema tih problema. Taj trend traje kod nas par godina i serijska proizvodnja je prestigla filmsku po godišnjem broju naslova.
Viktorija Film naravno ne odustaje od proizvodnje filmova kao osnovne delatnosti, iako je to komercijalno daleko veći rizik od serija. Odnosno, filmovi zarađuju od uvek neizvesne bioskopske distribucije, dok producenti serija zarađuju u fazi same proizvodnje. Međutim mi paralelno radimo i na serijskim programima jer pratimo trendove i volimo kreativne izazove, a to je jedni način da budemo relevantni u bilo kom poslu. Inače, to je u neku ruku u našem slučaju i model za umanjenje investicionih rizika.
Na kojim projektima su naše firme trenutno najangažovanije kao servisi? Iz kojih zemalja se najviše odlučuju da snimaju kod nas. Šta bi istakao da je ključna prednost Srbije u pandemijskim uslovima?
Trenutno servisi koji se sprovode su raznoliki, ima serijskog programa kao i filmova. Pandemija je smanjila broj projekata iz raznih razloga. Neki su logistički, vezani za putovanja, testove, potencijalne karantine i dostupnost lokacija. Drugi su vezani za produkcione rizike i osiguranja. Mi konkretno najviše upita imamo iz SAD i Italije. U Srbiji je posle prolećnog, prvog, talasa bila relativno dobra situacija, i tada je i moja kompanija imala dosta upita, ali trenutno to više nije tako.
Državni podsticaji, kvalitetne, iskusne i uigrane ekipe, kao i striktna primena svetkih industrijskih trendova vezanih za mere protiv covida-19, zajedno su naš adut za privlačenje stranaca imajući u vidu situaciju koja se menja iz časa u čas.
Nedavno si među svojim projektima upisao ko-produkciju animiranog filma. Da li primećuješ da je sada lakše realizovati ovakvu vrstu filmova i da li će u budućnosti tražnja za sadržajem koji je kompjuterski generisan moći da zameni “live action”?
Jeste, sa sjajnom i talentovanom ekipom iz Blink Studija sam u projektu animiranog filma TWICE UPON A TIME kao koproducent. Moja kompanija je, možda više od svih u našoj zemlji, radila lepezu žanrovski najrazličitijih naslova. Od arthouse projekata, preko drama, trilera, biografskih do naučno fantastičnih i horor filmova. Takođe smo iskusili sve moguće modalitete finsiranja filma, što je retkost jer se u Evropi praktično svi projekti sprovode kroz Evropsku konvenciju o koprodukcijama. Meni lično je različitost projekta ono što je uzbudljivo i uvek novo, tako da je vremenom taj koncept postao i pečat prepoznatljivosti Viktorija Filma.
Kompjuterski generisani sadržaji u filmskom i TV svetu sve su prisutniji i to će biti sve zastupljenije. Budno pratim trend da se u Kini, ali i drugim državama, snima ogroman broj filmova koji ne izlaze iz studija na realne lokacije. Zanimljiva je i činjenica da pored rada sa klasičnnim CG, gigant kao što je Disney razvija svoju verziju deepfake AI za filmove. Međutim uvek će biti prostora za live action, ne samo dok ne postane skuplji od kompjuterski generisanog, već će uvek imati prostora i na nivou kreativnog i umetničkog izraza.
Da li možeš da zamisliš neki od svojih narednih projekata da se radi na taj način?
Naravno, mi smo već radili filmove koji su imali značajan CG za domaće uslove. Trenutno radimo kratak film koji se snima velikim delom u virtuelnom okruženju kao što je Unity. Neki naši projekti koji tek dolaze su dosta ambiciozno planirani sa korišćenjem klasičnih i inovativnih CG modela. Dobra stvar je što domaći VFX studiji imaju veliko znanje i ekspertizu koja ne zaostaje u odnosu na svetske standarde i trendove. Tako da osim što mogu da izvedu praktično sve, ovde su i pristupačniji su nego strane alternative. Oni su definitivno značajna izvozna grana naših servisnih kapaciteta sa svetlom budućnošću, a i otporniji su na krize kao što je pandemija.
Na kojim projektima Viktorija Film trenutno radi i koliko je moguće planirati unapred?
Viktorija Film trenutno razvija dva filmska projekta koji su podržani od strane FCS-a. Prvi je psihološki triler pod radnim naslovom IZOLACIJA, a drugi je komedija čiji je radni naslov PLAVI SAFIR. Kratki plesni film IZOTOPI DUŠE je u fazi finalne postprodukcije, a radimo kao koproducent na gore pomenutom animiranom dugometražnom filmu koji je u fazi produkcije. Još dva filmska projekta radimo kao izvršni producenti za druge kompanije. Ovo su sve projekti koji su započeti pre pandemije. Pored toga razvijamo 4 serijska programa za naše tržište, kao i 2 koja su saradnja sa drugim kompanijama iz regiona. Konstantno smo u kontaktu sa raznim inostranim partnerima za servisne produkcije, gde se čeka bolji trenutak za saradnju.
Planiranje je obavezno, nevezano za bilo koje uslove, a pogotovo za krizne okolnosti. Naravno ova situacija donosi dosta nepoznanica, ali pametna analiza umanjuje potencijalne greške. Filmovi se inače razvijaju godinama pre samog početka snimanja u regularnim okolnostima. Pandemija će se u jednom trenutku završiti, procene raznih zdravstvenih eksperata su da će to biti za godinu ili dve od sada, tako da sam razvoj projekata ne bi trebalo da stane, a snimanja treba da se sprovode pažljivo i mudro, uz poštovanje svih mera zaštite.
Uglavnom svi u branši uključujući i nas, se nadaju da će se u neko dogledno vreme situacija poboljšati i da će se vratiti u normalne okvire. Do tada treba da izdržimo, kao i sve druge industrije.