Film in Serbia
• SKAUTOVANJE LOKACIJA, SPUŠTANJE HELIKOPTERA I DIZANJE SETOVA U VAZDUH

SKAUTOVANJE LOKACIJA, SPUŠTANJE HELIKOPTERA I DIZANJE SETOVA U VAZDUH

Kada smo pokrenuli stranicu Priče iz industrije, želja nam je bila da svim posetiocima sajta omogućimo da čuju iskustva sa seta iz prve ruke i zavire u procese koji se odvijaju u svakom sektoru iz kamere. Za početak smo odabrali profesionalce koji mogu da vam nabroje sve lokacije za snimanje u Srbiji (a njih ima prilično mnogo). Reč je o skautima i scenografima. Sektor lokacija postaje sve veći i važniji za produkcijske timove u Srbiji, pogotovo kako broj stranih projekata koji se snimaju kod nas raste. Zato smo se odlučili da prvo pitanje u zajedničkom intervjuu naša dva člana – Stefana Todorovića, menadžera lokacija, i Nenada Ždera, scenografa, bude – kojih 5 lokacija za snimanje u Srbiji su vam omiljene?

stefan-todorovic

Stefan: Težak je zadatak izdvojiti top 5 lokacija za snimanje, ali navešću one koje smatram vrlo atraktivnim za snimanje i koje su mi lično zanimljive i izazovne na određeni način: Stara planina – generalno više volim da snimam u prirodi nego u gradskim uslovima a celokupna oblast raspolaže neverovatnim predelima i prirodnim lepotama kao što su planinski vrhovi, napuštena sela, jezero, vodopadi i šume. Na Staroj planini je još jedna lokacija koju volim – kameno selo Gostuša, vrlo filmična sa jedinstvenom arhitekturom. Večina kuća je sačuvala autentičan izgled od pre nekoliko decenija što može da bude posebno interesantno za snimanje; planina Tara – lokacija prepoznatljiva po vidikovcima, pored toga tu su i Perućačko i Zaovinsko jezero, interesantni putevi i tuneli, livade…; novobeogradski Blokovi – autentičan deo grada koji nudi pregršt mogućnosti ali i večite komplikacije tokom snimanja i prerasti Vratne u istočnoj Srbiji.

Nenad: Skautovanje objedinjuje dve stvari koje volim, a to su fotografija i želja za istraživanjem, odnosno rad na terenu. Za snimanje u Srbiji po mom mišljenju najboljh 5 lokacija su: Stara planina, zato što je živopisna i puna prijatnih iznenađenja; Dvorski kompleks – Stari i Beli dvor – raskošni objekti u kome svaka prostorija ima svoju priču značajnu za našu istoriju; Tursko kupatilo – orjentalna egzotika u srcu Beograda; Deliblatska peščara – zato što je puna raznovrsnih predela, a ujedno i mistična; napuštene fabrike – jer su uvek spremne za nove adaptacije.

Koji projekat ti je bio najveći izazov u radu na filmu? Koju lokaciju je bilo najteže adptirati u skladu sa svim tvojim kreativnim idejama?

Nenad: Moj najveći izazov u dosadašnjem radu je bio bolivudski film Baaghi III, najviše zbog veličine samog projekta, ali i njegove kompleksnosti na koju je uticalo mnogo faktora. Za ovaj veliki projekat u startu su bili postavljeni veliki ciljevi kao i visoka očekivanja bazirana na prethodnim uspesima prva dva dela filma. Dodatna otežavajuća okolnost bila je i ta što su se pripreme odvijale na daljinu, kao i to što je deo članova ekipe u Indiji već započeo snimanje tamo, dok smo mi u Srbiji bili tek u fazi priprema. Najzahtevnije, a svakako i najizazovnije za mene kao scenografa je bila adaptacija i transformacija pančevačke fabrike stakla u grad iz Sirije. Upravo tu je trebalo dosta kreativnih ideja da to zaista postane sirijski grad, ali svakako uz podršku lokalne produkcijske kuće Clockwork Film Production i neverovatnu požrtvovanost i profesionalizam konstukcijskog tima Mega dekor, sve je bilo jednostavnije za izvedbu.

Baaghi 3 je još jedan u nizu izuzetno uspešnih bolivudskih filmova snimljenih u Srbiji. Sektor scenografije je imao pune ruke posla i velike zahteve pre sobom. Koliko ljudi je radilo u tvom timu i koliko vam je vremena bilo potrebno da realizujete sve zadatke koji su se  pred vama našli?

Nenad: Upravo tako, Baaghi III zaista jeste još jedan u nizu uspešno snimljenih indijskih blokbastera u Srbiji i lično sam veoma ponosan na to, iako je bilo naporno raditi na ovako velikom projektu i organizovati svoje saradnike i njihove akcije. Što se tiče mog tima za scenografiju, on je bio poprilično veliki, u nekim trenucima je bilo i do 70-80 ljudi na samom objektu. Skoro sve vreme priprema za samo snimanje paralelno su aktivno bile angažovane još tri radionice različitih profila. Konkretno, sam proces pripreme i izgradnje objekata u već pomenutoj fabrici stakla u Pančevu tako da dubliraju grad u Siriji, ukupne površine 4000 m2 je trajao oko tri meseca.

Stefane, kako je izgledalo smestiti novu sezonu serije o američkim fokama u Beograd?Da li su gradske vlasti imale dovoljno razumevanja za sve zahteve produkcije, pa čak i one najkomplikovanije?

Celokupan proces je bio zaista interesantan, s obzirom da su zahtevi produkcije od samog početka bili prilično kompleksni. Mi smo  učestvovali u realizaciji četiri epizode a činjenica da je prva epizoda, čija je radnja zaista smeštena u Beograd, trebala da “otvori” treću sezonu je obećavala da ćemo se suočiti sa velikim organizacionim izazovima. Imali smo priliku da saslušamo većinu ideja koje je produkcija zamislila već na svom prvom obilasku lokacija u Beogradu i razmišljali kako će gradske vlasti reagovati kada im predočimo naše zamisli i planove. Najluđa među njima je bila ideja da spustimo helikopter na Trg Nikole Pašića ispred Narodne skupštine i snimimo određene sekvence jurnjave i prevrtanja automobila na pomenutoj lokaciji. Zaista su predstavnici grada imali razumevanja tokom celokupnog snimanja i pružili nam neophodnu logističku podršku.

Koliki je bio tim ljudi koji su se bavili lokacijama na Seal Team-u?

Stefan: Sektor lokacije je činio tim od četvoro ljudi, ali su pored nas u organizaciji učestovale i kolege iz drugih sektora produkcije.

1

Nenade, kako bi opisao domaći sektor scenografije? Zašto su strani producenti, pored lepe saradnje koje imaju sa izvršnim produkcijama, uvek posebno oduševljeni našim scenografima? 

Naša filmska industija, između ostalog i zahvaljujući temeljima prošlih vremena iz naše blistave filmske istorije, ali i velikim angažovanjem domaćih produkcijskih kuća na stranim projektima koji se snimaju u Srbiji, svakim danom napreduje velikim koracima. Svakako mislim da je pored VFX- a, naš najveći adut upravo sektor scenografije. Reč je o sektoru sa ogromnim znanjem i iskustvom na domaćoj, ali i međunarodnoj sceni.

Da li je srpska filmska industrija spremna za veliki holivudski blokbaster? Koji je naredni projekat na kome biste voleli da radite?

Nenad: Mislim da smo na dobrom putu da nam se desi neki veliki projekat u granicama naših mogućnosti i kapaciteta, ali smatram da još nemamo dovoljno resursa da iznesemo neki veliki holivudski projekat. Možda je to nešto što bih voleo da radim sledeće, pored toga što bih pre svega želeo da budem deo nekog SF projekta u svojoj budućoj karijeri.

Stefan: Mislim da bi naše ekipe mogle da iznesu ozbiljne holivudske projekte s obzirom na iskustvo velikog broja domaćih filmskih radnika. Poprilično je česta situacija da stranci koji po prvi put dolaze da snimaju u Srbiji budu iznenađeni odnosom prema poslu i profesionalizmom domaćih ekipa. Pretpostavljam da to u određenoj meri ima veze i sa predrasudama koje imaju iz mnoštva razloga, nevezanih za naš posao. Sa aspekta menadzera lokacija bih voleo da učestvujem u realizaciji nekog akcionog filma zbog izazova koji takvi poslovi nameću.